Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 100. deo

~ Izleči mi rane ~
●100.deo●
✦Helena✦
Sa Tomovim odlaskom iz napuštenog magacina možda sam i mogla da pobegnem samo od Dilana. Već je počeo da se premišlja i nervozi, možda mi je to šansa da se iščupam. Ako sam uspem da ga nagovorim da me pusti...
Helena: Tom te je nagovorio, zar ne? Ne želiš sve ovo, čula sam malopre da ne želiš.
Tek tada je podigao pogled ka meni i prazno me pogledao. Da li ima ikakvih normalnih misli iza tih tamnih očiju? Da li je on samo nagovoren? Ili je zaista sam po sebi mračan?
Helena: Pusti me da idem... pusti me samo.
Bez treptaja je nakrivio glavu blago, te je ustao lagano sa stolice. Lepršavim koracima mi je prišao i kleknuo ispred mene. Sa rukama vezanim iza leđa nisam baš imala mnogo izbora čime da se odbranim. Bojala sam ga se više nego one noći. Plašila sam se da će se sve ponoviti i da će sve poći najgorim putem. Ako će se sve ponoviti... ja ne želim nakon toga da živim ni sekundu duže.
Dilan: Jeste, Tomova je ideja. Sve je on smislio, i to za tako kratko vreme. I te noći pre osam godina je on tebe prvi primetio i rekao mi da te uzmemo.
Lagano je govorio, bez ikakvog pokajanja ili srama. Ponosio se time što je poslušao Toma i što su mi to učinili. Nije on samo nagovoren, u njega je već zlo usađeno.
Helena: Zašto si se onda danas predomišljao? Šta se događa sa tobom, koji đavo..?
Dilan: Otkriću ti jednu tajnu, dobra devojčice.
Pročistio je grlo, a meni se utroba prevrnula na taj nadimak koji mi je dao. Ionako mi je to odzvanjalo u glavi osam godina, a sada se to ponavlja usred bela dana.
Dilan: Psihopate imaju veliku odgovornost prema rutini. Vole da je sve pod konac, da je sve iskontrolisano, da je sve po njihovom. Ali najviše vole kada ih očekuje velika nagrada za neki postupak. Ti si moja nagrada. Zato toliko želim da si mi blizu.
Helena: Priznaješ da si psihopata znači..?
Dilan: Nemam tu šta da priznam, čudim se kako sama nisi to shvatila Helenice. Ali dobro, želim još nešto da ti ispričam...
Na kolenima mi se još više približio i prstima mi sklonio kosu sa lica. Onde gde je priveskom prelazio preko mog obraza je sada dirao palcem. Gadila sam se tome, poželela sam da ga pljunem u lice a želela sam i da vrištim iz sveg glasa. Niko me ne bi ni čuo... Srce mi se ubrzalo i disanje se uznemirilo, a samo sam želela da se skloni od mene.
Ne želim ga!
Ne želim da bude blizu mene!
Ne želim da me dodiruje!
Želim da umre!
Dilan: Sećam se tačnog sata i minuta kada sam te imao, znaš li to? Jedanaest časova i jedanaest minuta. Kažu da kad se to poklopi, bude nešto čarobno. I zaista si bila čarobna. Moj privezak me na to podseća već osam godina. Ovako te je milovao...
Udahnuo je duboko i ponovo izvukao privezak žileta. Iznova i iznova ga je prevlačio po mom obrazu. Zažmurila sam i nažalost sam se mislima vratila u tu noć. Dok me je silovao, ovaj lančić je zaista ovako bio na mom licu...
Dilan: Svake noći ga tačno u to vreme čistim, poliram svoju nagradu. Želim da me zauvek podseća na tebe, dobra devojčice...
Dalje nisam mogla da izdržim, naglo sam otvorila oči i pljunula ga pravo posred lica. Stara Helena se ne bi nikad u životu usudila da ovako nešto uradi, ali nova Helena je ogorčena. Želi da ovi monstrumi plate za sve!
Helena: Želim ti da umreš u najgorim mukama..!
Prorežala sam kroz zube, te se nasmejao brisajući moju pljuvačku sa lica. Ovo ga je zabavljalo, a meni nije bilo spasa.