Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 77. deo

~ Izleči mi rane ~
●77.deo●
✦Ben✦
Sačekao sam da prođe čitav vikend, te sam rešio da u ponedeljak okončam svoje muke i sve priznam Stefanu. Krio sam se od njega kako god sam umeo da je možda već i posumnjao u mene. Sa Reom sam se viđao samo na noć i uz poneku čašu vina smo provodili vreme u priči nakon vrele postelje. Čim bi mi misli odletele ka Stefanu osetio bih se prljavo. Pokvareno. Odvratno.
U liftu do teretane sam uspeo dubokim disanjem da smognem snage i kročim u prostorije. Delili smo vlasništvo ovog mesta, a ja osećam da sam ga izneverio. Kako i ne bih, spavao sam sa njegovom bivšom..!
Prvo sam proverio njegovu kancelariju, ali ga tamo nisam našao. Nadao sam se da nije u našoj "mračnoj" sobi i da trenutno svoj bes ne počne daizbacuje i na meni. Tek na staklenim vratima glavne sale sam ga video. Sa Helenom. Ona odavno nije dolazila u teretanu, ali otkako su zajedno možda se to i promenilo. Smejali su se jedno drugome, pa me je stvarnost pogodila u glavu tek kada je Helena obavila ruke oko Stefanovog vrata. Vole se, to je dobro. Pronašli su se posle toliko godina i napokon su dobili svoju zasluženu sreću.
Ovaj prizor mi je čak i bio potreban da vidim, kako bi potpuno ukinuo svoja osećanja prema njoj. I polako su se gasila, možda čak i brže nego što sam mislio da će biti.
Polako sam kročio u glavnu salu i time ih prekinuo u grljenju. Helena se iznenadila mojim dolaskom, a Stefan se široko nasmejao.
Stefan: Ti kao da si propao u zemlju, nema te nigde!
Ben: Malo sam odmarao, druže. Možemo li da popričamo.. na kratko?
Cimnuo sam glavom blago da ga samog povedem ka kancelariji, pa se na brzinu pozdravio sa Helenom. Sad ili nikad, Bene... sad ili nikad.
Seo sam u fotelju nasuprot njegovog stola. Celo lice mu se smejalo i radovalo, a ja ću to sada upropastiti.
Ben: Ovaj.. želeo sam da ti kažem nešto. Nije mi lako, odmah da znaš. A ne želim ni da me zamrziš.
Stefan: Kako mogu zamrzeti svog najboljeg prijatelja, pobogu? Jesi li ti udario tu tvoju plavu glavu..?!
Našalio se, te sam shvatio da će ovo biti užasnije nego što sam isprva mislio.
Ben: Zaljubio sam se u Helenu i priznao joj to.
Iz cuga sam izgovorio i tada se njegov smešak izgubio. Zamenio ga je šok na licu.
Ben: Naravno, odbila me je jer voli tebe. I kreten sam što sam joj uopšte to i priznao! Ali me je izjedalo sve više i više, samo što nisam pukao..! A onda mi je bilo previše krivo, kao da sam ti zabio nož u leđa...
Zadihao sam se u par rečenica, pa sam vratio pogled na Stefana. Izdignutih obrva me je posmatrao, pa se nakašljao.
Stefan: To je sve..?
Ben: Ne. Ima još nešto...
Sada ono najgore tek sledi. Ili barem ja mislim da je najgore.
Ben: Kako bih uklonio ta osećanja prema Heleni, pio sam dosta... i... isto je radila i Rea. Tako smo jedne noći... pa i sledeće, i tako nekoliko puta...
Oštricom zamišljenog noža sam mu samo davao nove rane što sam više govorio. Ali nisam mogao da se zaustavim, završiću ono što sam započeo.
Ben: Imaš svako pravo da me mrziš, Stefane! Ovo nisam smeo da uradim kao tvoj najbolji prijatelj, ako posle ovoga uopšte mogu time da se zovem...
Stefan: Hej hej, Bene. Stani malo...
Nagnuo se preko stola i zaustavio me pre nego što sam dobio napad panike.
Stefan: Spavao si sa Reom nakon njenog i mog konačnog raskida?
Klimnuo sam glavom.
Stefan: I bio si zaljubljen u Helenu?
Ponovo sam klimnuo glavom. Željan bilo koje njegove reči, ostao sam uskraćen za to. Stefan je ustao sa svoje stolice, obišao oko stola pa me je zadržao za rame. Ovde će biti kraj našeg prijateljstva...
Stefan: Ustani, dođi.
Podigao sam se odmah i susreo se sa njegovim pogledom.
Stefan: Bene, ti si mi najbolji prijatelj. Moja si podrška još od srednje škole i oslonac. Ali pre svega si moj brat. Zar stvarno misliš da ću ti nešto uraditi ili da ću te odbaciti? Pobogu, Bene...
Iznenađeno sam izvio obrve na gore, te me je njegov osmeh malo opustio.
Stefan: Dođi ovamo..!
Prigrlio me je snažno i potapšao po leđima. Sve sam ostalo očekivao, ali zagrljaj od njega ne.
Ben: Ali Stefane... zar nisi nimalo ljut?
Stefan: Više sam tužan što si sam sve to prolazio. Šta god da se desi, uvek na mene možeš da računaš. Ja sam osoba koja te nikada neće osuđivati.
Ben: A zbog Helene..?
Stefan: I sam si rekao da te je prošlo.
Ben: A Rea..
Stefan: Ne ljutim se. I ja sam na slične načine lečio svoju bol. A ne mogu da dozvolim da te ta krivica više izjeda.
Napokon sam uspeo da se nasmejem, te sam ga sada čvrsto zagrlio. Nisam izgubio svog najboljeg prijatelja..! Nisam izgubio jedinu dobru osobu u svom životu.