Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 128. deo

~ Izleči mi rane ~
●128.deo●
✦Helena✦
Iako medicinske sestre u bolnici nisu ovlašćene da daju bilo kakve informacije o analizama pacijenata, zbog Stefanove nervoze i panike su popustile pa su nam otkrile da su analize krvi potvrdile moju trudnoću. Test je bio ispravan, zaista sam u drugom stanju.
To je blago umirilo Stefana, ali je zato mene uskomešalo. Sada sledi ultrazvuk gde ću ponovo videti naše dete, a u meni će sve strepeti da li će se rizik pojaviti i po drugi put.
Helena: Već si rekao Benu, je li vragolanu?
Prekorila sam ga videvši da kucka poruke na telefonu.
Stefan: Nisam, samo sam mu rekao da se nađemo u parku ispred bolnice za pola sata. Do tada ćemo završiti pregled i onda mu možemo reći za trudnoću!
Odjednom sam se i ja opustila, možda će nas Bog zaista pogledati i dati nam sreću koju smo propustili prošlog puta.
Lekar nas je ubrzo prozvao, pa je ultrazvuk odmah započet. Nismo čuli otkucaje srca sve dok lekar to nije omogućio. Udarali su kao ludi!
Lekar: Krv je svakako pokazala da ste u drugom stanju, a ja po ultrazvuku vidim da ste Vi već ušli u treći mesec.
Stefan: Treći mesec je već?
Lekar: Da, uskoro će početi i stomak da se nazire. Vidim u Vašem kartonu da se prethodna, ujedno i prva trudnoća, spontano završila. Postojao je rizik, tako je?
Helena: Da, bila sam izložena velikom stresu i nisam uspela da održim trudnoću...
Pomisao na taj period je ponovo bio bolan. Verovatno to nikad neću prežaliti kako treba, niti ću ikada zaboraviti mog nerođenog anđela.
Lekar: Da, da. Razumem. Mogu odmah da vam kažem da ova trudnoća izgleda sasvim dobro. Nema nikakvih problema niti neželjenih izgleda na ekranu. Dolazićete redovno na kontrole i to je to. Znate već da se pazite i bez stresa.
Helena: Da, da..!
Brisala sam gel sa stomaka uzbuđeno gledajući u Stefana, željna da samo izađem na svež vazduh i vrisnem radosno iz sve snage! Imaćemo živu i zdravu bebu!
Gotovo sam vukla Stefana za ruku da izađemo iz bolnice čim smo dobili slike sa ultrazvuka, samo želim da svet ugleda naše osmehe.
Helena: Stefane, ovo je sada stvarno!
Stefan: Znam!
Podigao me je u naručje na parkingu bolnice i zavrteo ljubeći me po licu. Svaki delić moje kože je bio naježen i srećan..!
Stefan: Obećao sam ti, bićete oboje u redu. Vidiš, ostvaruje se sve!
Zavukla sam se u njegov zagrljaj i upijala mu miris. Još uvek iz misli ne mogu izbaciti te jake otkucaje srca našeg deteta. Udaralo je tako snažno, da se oglasi i kaže da je tu. Jače nego ikada.
Ben: Ja čekam u parku, ali videh vas na parkingu. Kakva je ovo sreća?
Zbunjeni Ben nam se pridružio kod auta, pa smo se Stefan i ja međusobno pogledali. Možda je bilo boljeg mesta za objavljivanje ovakvih vesti, ali nismo mogli da se suzdržimo više.
Stefan: Helena je trudna..!
Odmah za tom rečenicom sam ja podigla crno-bele sličice ultrazvuka, a Ben je oduševljeno gledao u Stefana pa u mene naizmenično. Uzeo je fotografije u ruke i ćutke ih pregledao. Nije se tu mnogo šta videlo, ali je dovoljan razlog za sreću svih nas.
Ben: Pa... pa... čestitam vam, ljudi! Postaćeš ćale, druže bre!
Zagrlio je čvrsto Stefana i izljubio ga. Bio je pravi prijatelj Stefanu i znam da će obožavati ovo dete. Uvek će biti tu za njega.
Ben: Čestitam i tebi, Helena!
Malo me je nežnije zagrlio, te sam se nasmejala.
Ben: E sad ćemo da slavimo onako kako ja želim. Ja ću da pijem alkohol, a vi ćete sok. Ili vodu, kako vam je volja. Ali samo ja pijem alkohol, jasno?
Stefan: Ti si izgleda već prirodno pijan...
Stefanova doskočica nije ni doprla do Bena, te smo se lagano smestili u auto. Vezala sam pojas i stavila ruke na stomak. Bićeš ti dobro, bebice. Ovoga puta ćeš biti dobro...