Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 66. deo

~ Izleči mi rane ~
●66.deo●
✻VEČE✻
✦Helena✦
Na malenom papiriću mi je Stefan ostavio poruku, ali sam ga ja očekivala čitavog dana. Gde je nestao dok sam ja spavala? Možda je papirić samo jedna laž kako bi on otišao od mene... Ne, ne budali se Helena! Nije to.
Stefan: Stigao sam..!
Kada nije bilo kucanja uz Stefanov glas, znala sam da su se stvari drastično promenile. Nesvesno sam se osmehnula još uvek stojeći u kuhinji, pa sam mu prišla poskakujući. Od sreće, izgleda... U ruci je držao ružu sa potpuno plavim laticama dok se smeškao.
Helena: Nemoj mi reći da je prava ruža.
Stefan: Nije, prave plave ruže ne postoje. Ali mi je cvećarka dala zanimljivu priču o ovoj boji.
Helena: Pa ispričaj mi je.
Pružio mi je ružu, pa sam primetila da zapravo nije veštačka kako sam očekivala.
Stefan: Prirodna je, ali su je ofarbali. Kad sam ti već poklonio aloje veru sa nekom simbolikom, želeo sam da i ruža to ima. Cvećarka kaže... da je plava ruža prava ljubav, a ponekad i nedostižna.
Kada sam podigla pogled, njegove oči su bile zalepljene za mene. Neki nedokučiv pogled je sevao iz njih.
Stefan: Ili neuzvraćena.
Skupila sam usne tužno i nakrivila glavu.
Helena: Pa zar stvarno misliš da nije uzvraćena..?
Stefan: Lepo je znati da sam pogrešio onda...
Izgleda da mi se stvarno osmehnula sreća sa Stefanom. Možda bi čak sve bilo drugačije da ja tog jutra nisam nestala iz Dandija, možda bismo već tada imali nešto posebno.
Stefan: Bio sam jutros kod Ree. Razgovarali smo i raskinuli smo. Ovaj put za stvarno.
Deo mene je bio šokiran, dok sam sa druge strane želela da skačem od sreće.
Sada nema prepreka, zar ne?
Prepreka si ti, Helena...
Helena: Kako je to podnela..?
Stefan: Začudo, vrlo dobro. Očekivao sam da će besneti, ali se smireno složila za raskid kada sam joj rekao da te volim...
Nastavio je da priča o celom njihovom razgovoru stojeći naslonjen na trpezarijski sto, a za mene je njegov glas utihnuo. Jedino što se iznova i iznova ponavljalo u mojim mislima je da me Stefan voli. Čula sam to i u pijanom i u treznom izdanju, stvarno je...
Stefan: Ali, imam jedan problemčić.. A to su tvoje posekotine koje sam tek jutros primetio. Razbila si ogledalo, hm?
Polako sam klimnula glavom sagavši pogled. Sramila sam se tog mog izliva besa i plača.
Helena: Izgubila sam kontrolu... u sekundi se dogodilo...
Stefan: Moramo se postarati za tvoje emocije. A pošto ću sada da budem tu uvek, ovo se neće dešavati.
Dodir sa mojih ruku je premestio na moj obraz. Koža mi se ugrejala, skoro se zapalila! Palcem je nežno prešao preko moje donje usne, a ja sam se pitala da li oseća moj vrući dah na svojoj koži.
Stefan: Šta ću sa tobom, moja Hel..?
Uz uzdah je prošaputao, pa mi je sklonio kosu iza ramena. Ako je iko spreman za sve moje uspone i padove, to je Stefan. Sada sam ubeđena u to, više nema sumnje.
Stefan: Zamenićemo ogledalo, pronađi u mom imeniku majstora dok ja pokupim stakliće. A večeras ćemo sanirati te posekotine bolje.
Kao u stara vremena, kada su se džentlmeni klanjali damama i ljubili im ruke, tako je i Stefan sada oprezno svojim usnama ljubio moje ruke. Žmarci su mi podišli pod kožu, pa je uz smešak otišao u kupatilo. Lebdela sam od sreće, ako je ovo sreća..!
Helena: Dobro, polako Helena...
Pročistila sam grlo i sipala u vazu svežu vodu za ružu. U beloj vazi se plava boja isticala više nego bilo koja boja. Hvata me neka vrućina u telu..!
Protresla sam glavu da se priberem, pa sam počela da listam brojeve po Stefanovom imeniku. Naišla sam na svoje ime i ugledala dijamant smajli. Kad je on stavio..?
Helena: Šta treba da predstavlja dijamant kraj mog imena?
Ušetala sam na prag kupatila gde je on već skupio svo staklo. Razigrani smešak mu se ocrtao na licu, a u meni je proradila žarka želja da obaspem te njegove usne slasnim poljupcima..!
Stefan: Nešto što je čisto i savršeno. Činilo mi se veoma pogodno za tebe. Nisam ranije upoznao nekog savršenog kao ti.
Helena: Postao si veoma simboličan... Šta li će to biti?
Odložila sam njegov telefon sa strane, te sam mu se ćutke približila kada se otarasio slomljenog ogledala. Nisam bila spremna za veliki korak - naš prvi pravi poljubac, ali sam zato mogla da ga grlim satima. Uvukla sam se u njegov zagrljaj i smireno i duboko udahnula njegov miris. Sada ću bez pritiska, bez krivice i bez stida mogla da ga grlim.
Konačno može biti samo moj...
Konačno ću ga samo ja grliti.
Konačno ćemo biti srećni.
Stefan: Zagrljaji će nam postati vrlo česti, da znaš. Nedostajala si mi...
Helena: Nemam ništa protiv zagrljaja. I ti si meni nedostajao...
Pod prstima sam osećala kako mu se mišići opuštaju dok me grli. Moje srce je napokon kucalo normalno i čak mi se zahvaljivalo što se našlo u miru.
A taj mir se zvao Stefan.