Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 36. deo

~ Izleči mi rane ~
●36.deo●
✻NAREDNI DAN: NEDELJA✻
✦Pisac✦
Iako je nameravala da nedelju provede u miru u tišini stana, Helena se predomislila u poslednjem trenutku. Na brzinu se istuširala, obukla novi kombinezon u svetlo žutoj boji sa golim ramenima, a preko njega je navukla laganiji sako u istoj nijansi da pokrije otkrivenu kožu. Zaključala je svoj stan, pozdravila se sa domarem u prizemlju, pa je zastala ispred zgrade. Plašila se da pogleda gore ka balkonu na četvrtom spratu ne bi li ugledala Stefana, ali je ipak podigla glavu. Nije ga tu našla. Pomalo razočarano je slegla ramenima, te nabacila naočare za sunce.
Stefan: Mene si tražila pre par sekundi?
Iznenada se Stefan pojavio na ulazu njegove zgrade u letnjoj garderobi. Opušten, razdragan i nasmejan.
Helena: Ne.. nisam.
Stefan: Nije te bilo pet dana na ulici, gde ćeš sad?
Helena: Nešto mi sa posla treba, pa sam tamo krenula. A i doći ću predveče u teretanu, nedostaju mi vežbe.
Uprkos tome što je nasmrt preplašena za svoj život, Helena je odlučila da živi. Neće dopustiti tim monstrumima da joj oduzmu ponovo ono što je ona već sedam godina gradila. Mir.
Stefan: Poći ću i ja u tom pravcu, ka teretani. Možemo li zajedno?
Klimnula je glavom, pa su zajedno krenuli da pešače niz trotoar. Bilo je neobično i Stefanu i Heleni da ovako usred dana zajedno negde idu. Nije čak ni mislila da će se sresti sa njim, ali joj je Stefanovo društvo ponovo prijalo. Pokušala je preko noći da zaboravi na njegov opijajući dodir, ali to je nemoguće. Stefana je nemoguće zaboraviti.
Krivila je sebe što ne može da mu se odupre iako zna da je on njoj zabranjen.
Ali...
Ljubav ne zna za pravila, zar ne?
Stefan: Lepo ti stoje naočare za sunce.
Helena: Hvala...
Uz stidljiv, ali zagonetan smešak mu se zahvalila, a najradije bi vrištala koliko joj se sviđa trenutna situacija. Da može, uhvatila bi ga za ruku i ponosno bi šetala kao njegova devojka makar ona morala da napravi taj prvi korak. Međutim, nije smela to da uradi. Sklonila je te misli dalje od sebe i zaustavila se na stanici tramvaja gde se on već spremao da nastavi dalje.
Stefan: Ideš tramvajem?
Helena: Da, ugrejalo je mnogo. Pretpostavljam da ti voliš zdrav život i formu pa ćeš peške.
Frknuo je kroz smeh, pa je odmah iza nje uskočio i on u tramvaj. Iznenadila se kad ga je zatekla pokraj sebe, ali mu se nesvesno nasmešila. Nedeljom inače nikad nije išla tramvajem i nije očekivala da će biti krcato, bez slobodnih mesta za sedenje. Morali su oboje da stoje držeći se za jednu od metalnih šipki iznad, dok su stajali pripijeni telom uz telo. Sećala se Sonjinih reči i ponavljala ih je u sebi kako ne bi dobila napad panike kraj njega.
Stefan: Želiš li da se malo udaljim? Možda ti smeta...
Helena: I da želim, nemaš mesta gde.
Ugrizla se za jezik krišom, dok je Stefan u sebi likovao takođe krišom. Sada je bio siguran da će moći da se približi Heleni. I u njoj je zaplamtela varnica kao što se i njemu dogodilo. Sa smeškom je olakšavajuće stao pored nje i posmatrao kako im se ruke skoro dotačinju na metalnoj šipci. Želeo je da palcem dodirne njenu ženstvenu kožu i da je do večeri miluje.
Pogled mu se žustro pomerio ka nekoliko mladića na vrhu tramvaja koji svoje gadne i halapljive poglede nisu skidali sa Helene. Stefanu se utroba prevrnula i instinktivno je obuhvatio levom rukom Helenu oko struka.
Helena: Šta..?
Stefan: Odvratni su mi neki ljudi. Nasloni se na mene samo.
Stegao ju je uz sebe da Helena nije imala izbora osim da nasloni svoje lice uz njegova prsa. Kroz tanku letnju majicu dodirom je mogla osetiti koliko je Stefan jak i razvijen. Džin pored nje sitne žene. Srce mu je ubrzano kucalo - da li od besa zbog tih pogleda drugih ili od njene blizine, to Helena nije znala. Nadala se drugoj opciji. Obuhvatila ga je oko leđa i sa uzdahom se opustila u njegovom zagrljaju. Tačnije, poluzagrljaju. Znala je da je sada samo štiti, ali je njoj godilo da mu bude blizu. Toliko blizu da mu može osetiti svež miris kolonjske vode i vreli dah.
Tramvaj se zaustavio na njihovoj stanici, pa su se odvojili i zajedno izašli na vreli vazduh.
Stefan: Pa... onda se vidimo predveče na treningu. Ja ću dan provesti tamo.
Helena: Da, vidimo se predveče. I.. hvala ti što si me zaštitio.
Blistava dva reda zuba su se otkrila kroz Stefanov osmeh, pa su se njihova tela razdvojila na dve strane. On u teretanu, a ona na posao. Nedelju će sigurno provesti zajedno. To su i želeli, potajno. Da imaju jedan dan za njih, da se bolje upoznaju i zbliže.
Svesni su bili da su jedno drugome zabranjeno voće, ali opet... ljubav ne zna za pravila.