Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 5. deo

~ Izleči mi rane ~
●5.deo●
✻NAREDNI DAN✻
✦Helena✦
Sveže okupana i mirisna, obukla sam svoju odabranu kombinaciju za danas i peške krenula ka kompaniji "DDE". To je bila skraćenica za pun naziv "Diva Dizajn Enterijera" kompanije za koju sam se prijavila pre mesec dana. Već su mi preko video poziva potvrdili da bi želeli da budem njihov zaposleni, ali se moramo i uživo videti. To je bila moja prilika za prvi ozbiljan posao. Radila sam neke sitne projekte van Dandija, ali ova kompanija je ozbiljnija. Radiću na mnogo većim projektima, imaću svoju kancelariju i ono što je najvažnije - imaću stalan posao i platu.
Zapamtila sam raspored minibusa sa stanice koji me vodi pravo do kompanije. Držeći se za hladnu šipku, osećala sam se prijatnije među putnicima. Bile su starije osobe, bake i deke, pa se osećala prijatna atmosfera. Nisam se plašila. Na pretposlednjoj stanici sam izašla i ispred sebe ugledala zgradu najnovije gradnje sa otprilike deset spratova. Iznad ogromnog glavnog ulaza nalazila su se srebrna izlivena slova koja su davala naziv "Diva Dizajn Enterijera". Pre godinu dana su otpočeli poslove u Dandiju i imaju velike planove za buduće projekte u ovom malenom gradu. Treba se razviti i postati urbaniji. Prvi koraci su mi bili pomalo drhtavi i nesigurni, ali kada sam kročila unutar prostranog prizemlja i čula odjek svojih potpetica, nesigurnost je nestala. Nemam čega da se plašim, dobila sam posao. Ovo je čista formalnost.
Xx: Vi ste Helena Gildej?
Helena: Da, tako je.
Xx: Pođite sa mnom, gospodin Landi Vas očekuje.
Blago sam se iznenadila i pomislila da kasnim, ali do zakazanog sastanka je imalo još desetak minuta. Verovatno danas nisu u velikom poslu, pa sam samo ja na spisku obaveza. Liftom sam se sa glavnom sekretaricom vozila do drugog sprata, gde me je odatle uputila na jedna od troja vrata na tom spratu. Na njima je pisalo direktor i osnivač Trevor Landi. Veliki biznismen. Pokucala sam dvaput i odmah zatim otvorila vrata. Zauzet za stolom, Trevor se podigao ostavivši papire i sa osmehom mi prišao.
Trevor: Dobrodošla! Uđi, nemoj se snebivati.
Helena: Poštovanje, gospodine Landi.
Sve moje kombinacije za predstavljanje su pale u vodu, nije bilo potrebe za tim kada me je već iščekivao. Kancelarija mu je bila itekako prostrana i prozračna. Ličila je pomalo i na salu za sastanke, sa velikim ovalnim stolom i čak dvanaest stolica na točkiće. Sve je bilo dekorisano u crno-belim nijansama, minimalistički i jednostavno. Ti dezeni su mi uvek privlačili pažnju.
Trevor: Nema potrebe za persiranjem, draga Helena. Svakako ćemo biti bliski saradnici, znaš već da te očekuje mesto glavnog dizajnera.
Helena: Da, hvala Vam puno na tome. Radujem se radu u Vašoj kompaniji.
Sela sam na stolicu nasuprot njegovom radnom stolu dok se on trudio da što brže raskloni nered koji je napravio u gužvi. Imao je uredno obrijanu kosu sa strane, a na vrhu je bila učvršćena gelom. Jaka i oštra vilica mu je davala mladalački izgled, mada je on već u svojim kasnim četrdesetim godinama. Ten mu je bio tamniji, a koža vrlo negovana. Uz taj tamniji ten su se izdvajale plave oči i blistavo beli zubi. Kada se doda i formalno odelo, kravata, ručni sat, pa i elegantno prstenje zaista je izgledao vrhunski za jednog osnivača velike i poznate kompanije.
Pažnju mi je privukao veliki broj biljaka na dugoj komodi iza njega. Verovatno je voleo da miris biljaka i kiseonik budu stalno oko njega. Ali ono što mi je bolo oči je boja saksija. Na sve ovako crno i belo, saksije su bile zelene. Od svih boja, to je jedina boja koja nije dolazila u obzir!
Trevor: Helena? Odlutala si malo izgleda..
Helena: Da, ovaj.. ove saksije.. ko ih je birao? Vi?
Trevor: To je zapravo poklon od mojih sinova. Nešto nije u redu?
Helena: Uz dužno poštovanje prema njima, zelena nikako ne ide uz crnu i belu.
Progutala sam knedlu u grlu i počešala se po vratu. Stvarno su mi detalji uvek smetali i remetili mi mir u duši.
Trevor: Šta bi onda išlo?
Helena: Najbolja bi bila zlatna boja, mogu reći da se nabave takve saksije. One bi odavale luksuz i glamur ovom mestu.
Nisam dobila nikakvo odobrenje od njega, već samo jedan mali smešak. Jesam li sada nagrabusila? Ipak je ovo njegov kutak na radnom mestu...
Trevor: To mi se i svidelo kod tebe na razgovoru. Imaš savršeno oko za ovakve stvari i za ovaj zahtevan posao. Dobro nam došla, Helena!
Sa sigurnošću i radošću mi je pružio ruku koju sam odmah prihvatila. Odavno nisam osetila ovakvu sreću u sebi, ovo je veliki korak i veliki uspeh za mene posle mnogo nesreća.
Helena: Hvala Vam! Počinjem li odmah danas?
Trevor: Nama bi odgovaralo. Tvoja kancelarija je već spremna i čeka te. Mada, verovatno ćeš ti promeniti neke detalje.
Uz šalu je dodao, pa je ustao od stola i pružio ruku ka vratima. Ispred njih je stajala sekretarica od malopre. Toliko se tiho izgubila iza mene da sam se i uplašila kad sam je videla ponovo ispred sebe.
Trevor: Manuela će ti pomoći da se organizuješ gde je šta. A moji sinovi bi uskoro trebalo da stignu, tako da ćeš i njih danas upoznati. Srećno ti bilo, Helena..!
Klimnula sam glavom sa osmehom i pošla za Manuelom. Već sledeća vrata do Trevorovih je bila kancelarija namenjena meni, čak je imala i moje ime na sebi.
Manuela: Izvolite, uđite.