Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 50. deo

~ Izleči mi rane ~
●50.deo●
✦Helena✦
Inspirisana Sonjinim predlogom, sa radošću sam koračala ka teretani. Stefan je pristao da mi i dalje bude trener iako sam zadržala svoj termin u popodnevnoj smeni. Ne želim da viđam Reu i dalje, barem dok se ne smire strasti i, verovatno, njena mržnja prema meni. Da li su uopšte njih dvoje raskinuli ili su se samo posvađali? Šta ako je on još uvek zauzet, a ja se ponadala da će sa nama možda nešto i biti..?
U svlačionici sam se presvukla u komotniju odeću, pa sam sačekala u sali. U popodnevnoj smeni i nema puno ljudi kao što sam očekivala, ili je to možda slučaj samo danas.
Stefan: Stigla si ranije..!
Osmehnula sam se nesvesno čim sam ga ugledala, pa sam klimnula glavom.
Helena: Ovaj.. htela sam nešto da pitam, ako je moguće... Možemo li da vežbamo u onoj tvojoj sali? Htela bih da pokušam sa boksom.
Zapanjeno je gledao u mene trepćući razdvojenih usana. Jedino me ta prostorija označena "iksom" zanima, želim da saznam zbog kog razloga je nastala.
Stefan: Može.. naravno.
Zbunjeno me je poveo ka njoj, pa je uključio svetlo. Videla se velika razlika u sijalicama, jer je ova bila prigušenija od one u glavnoj sali. Očigledno je da ne želi da u ovu prostoriju uđe imalo svetlosti.
Stefan: Čudno je malo.. znaš, sve ovo. Nisam znao da želiš da probaš boks, prošli put si to izričito odbila.
Helena: I ja se mogu predomisliti, Stefane. Mogao bi da me naučiš. Sada kada znaš da sam i dalje u opasnosti... ne bi mi škodilo da se zaštitim bolje.
Nasmešio se i dobacio mi crvene bokserske rukavice. Navukla sam ih brzo, kao da treniram svaki dan pa sam zauzela mesto ispred vreće.
Stefan: Prvo moram da te naučim potezima, a onda ćemo preći na vreću.
Polako me je sprovodio korak po korak kroz direkt, krošej i aperkat udarce. Ništa manje smirenosti nisam ni očekivala od njega, imao je strpljenja za mene i za moje učenje. Čak mi je i bilo zanimljivo, najviše zato što sam tako upoznavala bolje Stefanovo ponašanje i razmišljanje.
Stefan: Dobro, sada želim da vidim kako udaraš. Iskoristi prvo direkt udarac.
Poslušala sam ga i rukavicom sam pljesnula u njegov dlan. Odjeknuo je udarac, ali Stefanovo lice nije ni mrdnulo.
Stefan: Jadno.
Helena: Molim..?
Stefan: Jadno udaraš! Kako misliš da se ovako odbraniš od nekoga? Ovim udarcima?!
Ponižavao me je... a ja sam kao ukopana stajala u mestu. Zašto me sada ponižava..? Zar ne treba da mi pomogne da naučim i da budem bolja? Ili želi da me podstakne...
Stefan: Ubiće te neko ako ne budeš znala da se odbraniš!
Besna od njegovih reči i vike, zaletela sam se i počela naizmenično da smenjujem naučene udarce. Pljuštali su odjeci u prostoriji, pa su se ujedno i moji uzdasi ispunjeni ljutnjom i snagom pridružili udarcima.
Stefan: Tako je! Vidiš kako se potrudiš kad te izgrdim!
Ni njegove trenutne pohvale nisu mogle da ugase moj bes kada je počeo da me ponižava. Ja nisam za ponižavanje, niti za igranje! Kapljice znoja su mi se slivale sa čela niz slepoočnice, a garderoba je počela da se vlaži takođe.
Samo jedan pogrešan okret rukom naterao me je da jauknem i refleksno povučem bolnu ruku ka sebi.
Helena: Dođavola!
Stefan je odmah pritrčao u pomoć i pažljivo mi skinuo rukavice ispod kojih se videlo da se koža već zacrvenela. Zglob me je strašno boleo!
Stefan: Nisi polomila, ne brini. Samo si nagnječila.
Pridigao me je na klupicu sa strane i iz okačenog ormarića na zidu izvadio kremu i zavoje. Već su bolovi polako prolazili dok je mazao kremu na crveno mesto, a zatim je oprezno obmotao zavoj oko mog zgloba.
Stefan: Ja sam kriv, da te nisam terao ne bi se ovo desilo...
Helena: Sama sam kriva što svoj bes ne umem da kontrolišem. Ali si me dobro podstakao, znam da ti je to bila namera.
Slegla sam ramenima uz osmeh, ali to njegovu zabrinutost nije umanjilo. Nežno je prstima masirao zglob preko zavoja čineći da bol nestane.
Helena: Rekao si mi jednom da nismo svi savršeni. I da je ova sala nastala iz nekog besnog razloga... mogu li znati taj razlog?
Blago se nasmešio, te je pognuo glavu. Izgleda da je u pitanju nešto ozbiljno...
Stefan: Samo jednom mi je otac rekao da ništa ne umem da uradim, samo jednom. I to je rekao iznerviran. Nikada više nijednu ružnu reč za mene nije rekao, uvek me je hvalio. Ali nakon tih ružnih reči sam se osećao užasno, nesposobno i beskorisno. Ta grdnja me i dan danas progoni, zato kada mi se nakupi bes ovde ga ispraznim. To je možda sitnica što se meni desilo, ali nekada i to bude dovoljno da nekome zagorča život.
Ućutao je, a ja nisam mogla ništa više da kažem. Komplikovani su odnosi sa roditeljima, nekima su med i mleko a drugima živi pakao. Pitam se da li za ovo zna samo Ben ili zna i Rea...
Helena: Raskinuo si sa Reom..?
Stefan: Ako sam joj rekao da ne želim više nikada da je vidim i da iznese svoje stvari iz mog stana - to onda znači da sam raskinuo, zar ne?
Skrenula sam pogled i slegla ramenima. Nije to baš tako jednostavno uvek.
Helena: Možda je to samo svađa, ne znaš šta ona misli...
Uspeo je da me utiša kada je svoj usne spustio na moju povređenu ruku. Sitne poljupce je nizao oko zavoja žmureći, a moje disanje se mehanički ubrzalo. Ovo je sve novo za mene, novi vid nežnosti i blizine..!
Helena: Ne možeš da sediš na dve stolice, Stefane. Govoriš da si raskinuo sa Reom, a ovde...
Stefan: Ja odavno znam šta želim, Helena. Ne sumnjaj u to.
Odozdo me je ispod obrva pogledao, a potom je nastavio da brine o mojoj ruci. Zna odavno već...