Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 7. deo

~ Izleči mi rane ~
●7.deo●
✻VEČE✻
✦Helena✦
Nakon punog radnog vremena prvog dana na poslu, uzela sam najmanje sat vremena za sebe i prošetala sam ulicama gde ima puno ljudi. Uhvatila bih sebe kako počinjem da drhtim kada u mojoj blizini nema puno ljudi, pa bi moje noge onda potrčale i našle se u nekoj većoj gužvi. Tek tada bi moje srce odahnulo mirno. Imalo je dosta dece u gradu, što malo veće, što tek rođenih beba. Ako me je ljubav gadila u dubini duše, bebin kikot mi je prijao i grejao mi telo. Svuda po gradu su se videla bebina pufnasta lica, pa sam sa osmehom peške došla do svoje zgrade. Domar nije bio u prizemlju, pa sam se liftom popela do sprata gde je moj stan. Nisam još upoznala komšije, ali mi odgovara što su mirni. Nije bilo nikakve buke, možda su u pitanju stariji bračni parovi, bez dece i unuka u blizini.
Zaključala sam vrata za sobom, te sam odložila tašnu na komodu kraj vrata. Skinula sam štikle sa umornih nogu i bosih stopala sam ušetala prvo u kuhinju po čašu vina, a zatim pravo u kupatilo. Zapušila sam kadu i pustila vruću vodu da teče dok su se od gela za tuširanje pravili mehurići i pena na površini vode praveći time mirisnu kupku. Garderoba je lagano skliznula sa mog tela pravo na pod, pa sam se već sledećeg trenutka našla u vrućoj kupki. Svaka negativna misao je napuštala moje telo kao što će i ova voda nakon mog opuštanja otići niz slivnik.
Helena: Prošlo je i bolje nego što sam očekivala, za prvi dan. Dobar prostor, dobar šef, odličan prvi projekat... to sam i želela. Zar ne..?
Postavila sam sama sebi pitanje koje je odjeknulo u kupatilu, ali se od mene očekivao i odgovor. Moram prestati sebe da ispitujem svako veče, zamorno je i previše. Pijuckala sam vino i pustila da se moja koža razmekani u kupki. Mir i tišina su mi u četiri zida prijali, ali kada se nađem napolju, na nepoznatom terenu, na neprijateljskom terenu... ne želim da budem u miru i tišini. Tada su mi oni neprijatelji na videlu, a unutar mog doma su mi kumovi.
Pri zadnjem gutljaju vina, u mojoj glavi je pukao grom i zasijala je munja. Identična onoj iz kobne noći. Trgla sam se i tim pokretom izbacila deo vode iz kade. Ne želim da se sećam te noći, tih ogavnih dodira i ljigavih reči. Ne želim!
Iskočila sam iz kade i žustro i grubo se obrisala peškirom svuda po telu. Trljala sam kožu isuviše grubo da je pocrvenela iste sekunde.
Helena: Smiri se, smiri se Helena... smiri se da ne poludiš...
Grlo mi se zatvaralo dok sam tako naga stajala nasred kupatila. Peškirom sam neprestano brisala stomak i veliki ožiljak na njemu, ali on nije nestajao. Jedini fizički trag je on, ostao je tu da me progoni na noć kada su me silovali bezobzirno, bezosećajno i monstruozno.
Helena: Mrzim vas!
Zubi su mi zaškripali koliko sam ih stegla, pa sam besno bacila peškir na pod. Uništili su mi detinjstvo, pubertet i odrastanje... uništili su mi najlepše doba života...
Obrisala sam suze sa obraza i udahnula duboko.
Oduzeli su mi sedam godina života.
Otvorila sam kremu za telo i sipala je na dlan.
Sedam godina sam bila živi mrtvac.
Kokosov miris kreme se lako raširio oko mene i glatko se razmazao po mojoj koži.
Oduzeli ste mi sedam godina, ali ne i ceo život!
Bacila sam celu bočicu kreme u ćošak kupatila i zadihano se pogledala u ogledalu. Jedan deo života ti je propao Helena, ali ostatak neće. Obećaj to sama sebi.
Ogrnula sam bademantil na svoje telo i bosa napustila kupatilo. Dosta je za večeras bilo spiranja grehova, dosta je... Nasred parketa mokrog od mojih nogu sam zastala kada mi je srce sišlo u pete. Ispred ulaznih vrata su se čuli koraci i šumovi. Nisam imala hrabrosti da pogledam kroz špijunku. Glasovi se nisu čuli, ali su i ti koraci podsećali na tu noć. Isto tako su se prikrali meni sa leđa i oborili me na zemlju mokru od kiše.
Helena: Bože, ne radi mi ovo...
Pripila sam se celim telom uza zid i plakala tiho slušajući te korake koji su marširali tik ispred mog stana. Neko zna da sam tu, možda su znali da sam se vratila.. Možda žele ponovo da mi naude...
Koraci su polako počeli da se udaljavaju, a ja sam za svaki slučaj ostala mirna još neko vreme. Sa bolnom knedlom u grlu sam se dovukla do vrata i bez gledanja kroz špijunku sam ponovo okrenula ključ da duplo zaključam vrata. Ovo neće moći ovako, ne mogu živeti u ovolikom strahu...