Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 113. deo

~ Izleči mi rane ~
●113.deo●
✻PAR DANA KASNIJE✻
✦Pisac✦
Bez mogućnosti da se više išta uradi nakon Heleninog prekida trudnoće, posle par dana su je doktori pustili da ide kući. Stefan se radovao što će konačno videti nešto više od belih zidova bolnice, ali je znao da im tu nije zauvek kraj. Heleni će trebati psihički oporavak i razgovor sa Sonjom što pre.
Ona je ćutala većinom vremena, i kada bi progovorila to bi bilo nešto kratko i skoro pa nečujno. Uvukla se u svoj svet koji nikoga nije uključivao. Noći su prolazile mirno, Helena je od umora spavala bez prekida a Stefan se povremeno budio da je proveri. Dok je spavala sve je delovalo sasvim normalno. Video je svoju voljenu kako spava pored njega bez trzaja i grčeva, ali je znao da su svi problemi i dalje tu. Prepoznaće ih u njenim očima kada bude ustala. Ipak, ustajala je pre njega i izbegavala zajednički doručak. Zapravo, sve zajedničko je izbegavala. Čak ga i nije gledala...
Ove noći, uloge su se obrnule. Stefan je ranije zaspao, a Helena nije mogla oka da sklopi. Ne trepćući je gledala u zvezdano nebo i posmatrala iz sata u sat kako se mesec kreće. Na časovniku na noćnom ormariću su kazaljke pokazale da je već tri ujutru. Još malo pa će i svanuti, a Helena nije nimalo odspavala. Prošlost ju je ponovo morila. Što je više razmišljala o otmici i njihovim bolesnim rečima, to se njeno grlo sužavalo od zadržavanja suza.
Zbog stresa koji su joj naneli je ona izgubila dete.
Zbog Dilana i Toma opet nema život koji je tek počela normalno da vodi.
Zbog tih monstruma je ponovo uništena.
Noktima je stezala jastuk ispod svoje glave i gušila se u svojim suzama. Pritisak je bio veći nego što je mogla da podnese. Uništavala se i sama pored svega ostalog...
Obrisala je suze u uglovima očiju i uzdahnula. Sve je pakleno bolelo. Oprezno se uspravila u krevetu, prebacila na kolena i pogledala u Stefanovo lice u polumraku. Spavao je mirno, doduše pomalo namrgođen. Verovatno je i on previše nervozan, pomislila je Helena na kratko. Ali kada je vratila pogled na svoj jastuk nije videla više samo posteljinu i udoban krevet. Videla je svoje počinioce kako joj se smeju u lice. Zubi su joj zaškripali i snažno je stegla svoj jastuk. Trebalo je da ih ubije kada joj se pružila prilika. Imala je toliko prilika dok je radila sa njima, a nije ih iskoristila.
Helena: Mrzim vas.
Procedila je kroz zube tiho i zadnji put pogledala u iluziju ispred sebe. Pritisla je jastuk u dušek najsnažnije što je mogla i u glavi je čula njihovo grcanje. Pokušavali su da dođu do vazduha, uporno su se borili protiv Helenine snage. Ali ove večeri će ih ona dovršiti, baš kao što su oni nju hteli.
"Helena..!"
Dozivanje njenog imena je odjeknulo daleko od nje.
Stefan: Helena!
Same ruke su joj pustile jastuk koji se od pritiska zgrčio, te je zbunjenim pogledom našla Stefana. Zabrinuto je gledao u nju držeći je za ruku kojom je do malopre davila svoje iluzije.
Stefan: Ljubavi, šta ti se desilo...?
Znala je dobro šta joj se desilo, poludela je. Počela je da uništava sadašnjost svojom prošlošću.
Helena: Bolje je da prespavaš na sofi, Stefane.
Hladno je izgovorila i izvukla ruku iz njegove. Umirila je svoje disanje, te je spustila glavu na jastuk kada je Stefan zatvorio vrata za sobom. Uplašio se njenog jezivog pogleda punog mržnje i osvete. Mislio je da je to samo noćna mora, ali je nešto mnogo gore. Spustio je glavu na jastuk i sklupčao se na sofi. Pogled je zadržao na plafonu. U jedno je bio sasvim siguran.
Polako je gubio Helenu.