~ Izleči mi rane ~
●124.deo●
✦Stefan✦
Dani su prolazili lagano i sve se vraćalo u normalu. Zaista se vraćalo, a sa tim i vest da se Dilan u svojoj zatvorskoj ćeliji, tačnije tamnici, obesio. Sa knedlom u grlu primio sam tu vest, pa sam sa oklevanjem preneo to i Heleni. Sasvim se normalno ponašala, mislim da je konačno ostavila sve to iza sebe. Ništa je više ne može dotaći, a verovatno joj je i laknulo. Njega više nismo pominjali.
U mojoj zasebnoj prostoriji u teretani sam napokon zamenio vreću za boks, pa sam mogao neki umanjeni bes da iskalim na poslu kad god sam hteo. Zamislio sam se i shvatio koliko zapravo manje besa imam u sebi. Benov savet da moje muke pretvorim iz udaraca u reči i razgovori sa Sonjom su dosta pomogli. Vrlo malo sam udarao u vreću. Stoga sam se prebacio na tegove i kardio vežbe. Toga nikad nije dosta.
Možda sam se i malo i zaneo pa nisam ni čuo otvaranje vrata inače bih se trgao na taj zvuk. U ogledalu sam video polovinu Heleninog divnog lica dok sam u rukama dizao tegove od po petnaest kilograma.
Stefan: Nisam te očekivao danas. Izašla si ranije sa posla?
Helena: Ne, samo je pauza za ručak. Pa sam došla da te vidim. Samo ti nastavi sa treningom...
Zbunjeno sam skupio obrve kada me je pomerila ka ogledalu dok mi je stajala iza leđa. Uvek sam vežbao bez majice, tako da sam gledao u svoje mišiće na stomaku. Ubrzo sam na njima ugledao Helenine prste i nokte nalakirane tamno plavim lakom. Obično bi ih lakirala nežnijim bojama, ali danas se to razlikovalo. Spretno je prelazila preko mojih mišića i mamila mi uzdahe koji su postajali sve dublji i dublji.
Stefan: Ne budi nevaljala, Hel...
Helena: Ne možeš me naterati, ljubavi.
Jasno i glasno me je saterala u ćošak i naterala me da ispustim tegove na pod. Okrenuo sam se ka njoj i bliže joj se pribio uz telo. Namerno je izvukla iz ormara najtanje komade odeće i zato me je namerno posetila danas.
Stefan: Moram li da upotrebim nešto više da bih te naterao..?
Helena: Ne znam, zavisi šta bi upotrebio...
Smeškala se zavodljivo dok je skidala sako sa sebe, te je spretno okrenula bravu na vratima.
Helena: Ali za šta god da se odlučiš... volela bih da sada to uradiš grublje.
Podigla je pogled ispod tamnije šminke i znala je tačno šta mi radi. Obujmio sam joj usne najgrublje što sam mogao dok sam divlje stezao njen struk. Tanka košulja mi je davala veći pristup njenom telu, pa sam joj jednom rukom strgao sa tela počupavši sve dugmiće na njoj. Saterana uza zid, malo njenog uvijanja ispred mog međunožja je napravilo veliki haos. Zamenio sam nam mesta i okrenuo je ka ogledalu dok sam stajao iza nje.
Pantalone su joj lako skliznule sa kukova zajedno sa gaćicama, pa sam jedino još morao da se rešim njenog grudnjaka.
Stefan: Sigurno želiš da budem grub..?
Helena: Želim da osetim tvoju grubost, Stef. Molim te...
Prostenjala je stežući svoja kolena molećivo, pa sam snažno ušao u nju. Uzdahnula je glasno, zabacivši glavu unazad ka meni. Zažmurila je od užitka. Jednom rukom sam je obuhvatio za vrat i vratio pogled ka ogledalo.
Stefan: Gledaj u naš odraz, ljubavi...
Zakucavajući se otpozadi u nju sve grublje i grublje, drugom rukom sam povukao snažno grudnjak onoliko koliko je bilo potrebno da njene grudi iskoče iz njega. Nije bilo potrebe da ga pokidam, već samo da njeni atributi iskoče u ogledalu. Da im se divim.
Stegao sam joj jednu dojku, a zatim i drugu na šta je sa slašću zacičala. Voleo sam što se ovaj seks razlikovao od svih naših drugih. Ovo je bila puka strast i požuda. Posle gubitka našeg deteta smo odnose ponekad imali, ali nijedan nije bio kao ovaj. Nikada nije bilo ovako snažno i jako..!
Helena: Ste... Stefane... Bože!
Zaječala je i naposletku vrisnula, te su joj se kolena zatresla. Skoro je pa klekla na pod od vrhunca orgazma da je nisam u naručju zadržala. Polako sam se i ja praznio u njoj uz teške i duboke uzdahe.
Pogled na njeno telo u ogledalu koje se trese od orgazma i ukočeno lice gde ne može da se suzdrži od užitka je bilo moja poslastica.
Stefan: Je li ti ovo bilo dovoljno grubo, moja Hel?
Helena: Bilo je predivno i grubo!
Uz smeh je dodala hvatajući dah, te sam lagano skliznuo iz nje. Pauza za ručak je definitivno iskorišćena na najbolji način.
ESTÁS LEYENDO
Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]
RomanceProšlost je izjeda svakim danom sve više. Zakopala ju je duboko u sebe, ali dovoljno je samo da vidi svoj odraz u ogledalu da se svega seti. Svakog pokreta, šuma, bolesnih i prljavih reči i dodira na njenom telu, grohotnog smeha zbog njihove opklade...