Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 132. deo

~ Izleči mi rane ~
●132.deo●
✦Helena✦
Helena: Mogli bismo posle doručka da se obučemo toplo i da izađemo u parkić, lepi moj. Možda da napravimo Sneška Belića, ili da se grudvamo, ili da se sankamo..
Andrej: Snesko Belic!
Andrej još nije mogao sva slova lepo da govori, mada nije ni znao da sastavlja cele rečenice sa svoje dve godine. Tek će to da uči, ali zna šta smo često radili ove zime.
Helena: Onda ćemo da napravimo Sneška Belića! Otvori usta sada, ide ti aviončić.
Pružila sam mu mali komadić hleba namazanog eurokrema, a tada se Stefan nakašljao blago.
Stefan: Mogu li i ja jedan aviončić da dobijem..?
Umiljato me je pogledao, pa sam pred Andrejem morala i njemu da udovoljim. Pružila sam mu zalogaj baš kao i Andreju, a on je to iskoristio i slatko me gricnuo za prst.
Helena: Pa to boli, Stefane..!
Zločesto se nasmešio zajedno sa Andrejem koji ga je gledao kao u nekog heroja. Kako i ne bi, svakom detetu je njihov tata najveći i najbolji heroj.
Andrej: Tata, loš.
Stefan: Tako znači, tata je loš? A jutros si ljubio tatu, koga ti zavitlavaš mali?!
Opet su počeli sa golicanjem usred doručka, pa sam ovoga puta morala da ih prekinem. Ne mogu se na svakom koraku golicati i prepirati kao mali gremlini. Uz Andrejevo slatko coktanje dok je žvakao zalogaje, proveli smo doručak uglavnom mirno. Za razliku od svakog drugog doručka gde su moji muškarci nestašni i samo mi naprave haos od trpezarije. Ovoga puta su mi pomogli da sklonimo prljavo suđe i raspremimo trpezarijski sto, moram ih pohvaliti.
Ben: Dobar dan, ima li koga?!
Andrej: Cika Ben!
Andrej se Benu zatrčao u zagrljaj i skoro ga oborio na pod dok je čučao. Ben je u poslednje dve godine uvek bio nama "na usluzi" kad god nam je to bilo potrebno. Ako smo bili preumorni ili neispavani od Andrejevog plakanja tokom čitave noći, on bi ga narednog dana preuzeo i pustio Stefana i mene da se odmorimo barem malo u njegovom odsustvu.
Ben: Samo si me se ti uželeo izgleda! Ovi tvoji roditelji ni da me pozdrave..!
Stefan: Zdravo Bene, zdravo.
Ben: Ih, sad se ne računa..!
Nasmejala sam se naslonjena na ivicu kuhinjske ploče. Andrej se kikotao od Benovih poljubaca i zagrljaja, a nama dvoma je bilo predivno da ga gledamo tako srećnog. Imao je svu našu ljubav, pa čak i Reinu. Iako nije došla na naše venčanje, došla je jednom da upozna Andreja, malo posle njegovog prvog rođendana. Imala je isti lik kao kad sam je prvi put videla, ali se karakterno dosta promenila. Postala je pažljivija i manje agresivna. Barem prema nama, ali ne znam da li je ljubomorna ako neka devojka pogleda u Bena.
Ben: Planirali ste danas nešto da radite?
Helena: Pravićemo Sneška Belića u parku, pregovarali smo za vreme doručka.
Ben: Onda vam se i ja pridružujem! Znam divno da ga napravim.
Stefan: Da, zato si se prošli put okliznuo i pao na dupe, pa ti je bilo mokro dok nisi otišao kući.
Blago sam pljesnula Stefana po ramenu da pripazi na reči pred Andrejem, ali nisam mogla da suzdržim smeh kada se prisetim tog dana. Ben se okliznuo kao na koru od banane i tresnuo zadnjicom o čvrst sloj snega.
Ben: Samo se vi smejte meni, a ja ću se isto tako vama smejati kad vi padnete!