Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 104. deo

~ Izleči mi rane ~
●104.deo●
✻NEDELJU DANA KASNIJE✻
✦Helena✦
Obazrivo su me čitavih nedelju dana u bolnici pazili i kontrolisali, ali i ubeđivali da se predomislim u vezi završetka trudnoće. Nisam želela za to ni da čujem. Paziću se i hraniću se dobro, izbegavaću stres i tako ću sačuvati ovu bebu. I Stefan i ja ćemo se radovati kada se rodi. On baš i nije bio oduševljen mojom odlukom i striktno je slušao doktore. Ja ne verujem u to da ću svakako doživeti spontani pobačaj, a čuda se dešavaju. Tako će se i sa nama dogoditi čudo.
Stefan me je u svoj auto uneo u naručju, pa je zadužio Bena da vozi do našeg stana. Činilo mi se da je malo i preterivao u tom paženju, ali dok god sam bila uz njega nisam se bunila.
Ben: Vi idite polako, a ja ću parkirati auto pa ću vam se pridružiti.
Kako me je Stefan uneo u auto, tako me je i izneo iz njega i nosio sve do našeg stana. Nijedan korak nisam napravila od bolnice do kuće.
Helena: Znaš, nisam toliko bolesna. Samo sam trudna.
Stefan: Neka, bolje da budemo obazrivi.
Helena: Razmazićeš me...
Stefan: Neka onda.
Sitan poljubac mi je dao u vrh nosa, pa je skoro nespretno otključao vrata i uneo me unutra. Nisam očekivala da će sve biti okićeno i spremno za Novu godinu i Božić, te sam iznenađeno razdvojila usne gledajući u sve dekoracije.
Helena: Kako...?
Stefan: Zadužio sam Bena da sve ovo sredi, da bude spremno kada izađeš iz bolnice. Dopada ti se?
Helena: Prelepo je..!
Sve je sjajilo u prelepoj zlatno-roze boji sa isto takvim ukrasima na jelki koju smo već odabrali zajedno. Ovo je dodalo posebnu čar u našem domu.
Stefan: Ben je doneo nešto od tvojih stvari, samo osnovno. Ostalo ćemo narednih dana uzeti.
Klimnula sam glavom kroz uzdah dok me je smeštao u naš novi francuski ležaj. Posteljina je mirisala na lavandu. Oklevala sam da pitam istog trenutka šta se desilo sa Dilanom i Tomom, a pogotovo sa Trevorom. Mada, pomalo sam i u bolnici načula da će čak i Trevora osuditi. Užasnula sam se kada sam saznala da je on sve ovo vreme znao ko sam ja zapravo..! I sada me podilazi jeza kada pomislim da su takvi ljudi bili tako blizu mene.
Stefan: Kako se osećaš sada?
Helena: Srećna sam što sam napokon na sigurnom...
U svakom trenutku sa Stefanom sam se osećala sigurno, čak iako on tako nije mislio. Već sada osećam koliko krivi sebe za to što mi se dogodilo.
Ben: Dobro golupčići, kako vam se dopada moj rad?! Neke sugestije, kritike? Možda i neka pohvala..?
Ben je razigrano utrčao u našu sobu sav ispunjen humorom i spreman za zabavu.
Helena: Mogao si i dizajner da postaneš, odlično si obavio posao..! Hvala ti.
Ben: Izgleda da je sređivanje Reinog stana imao uticaj na mene.
Blago se naklonio ka nama, pa se laktom naslonio na ivicu komode nonšalantno. Nije ni shvatio da se sam izlanuo pred nama sve dok nije primetio naše poglede na njemu.
Ben: Šta?
Helena: Am.. pomenuo si Reu, pa.. malo si nas zbunio.
Stefan: Malo više si nas zbunio. Poslednji put kad smo se čuli, ti si bio u Holandiji a ne u Irskoj.
Počešao se nervozno po glavi, pa je počeo da zamuckuje smotano.
Ben: Bio sam i u Holandiji... mislim, svuda sam putovao. Ali sam bio prvo u Irskoj. Tamo sam se sreo sa Reom i.. pomagao joj oko stana.
Helena: Samo oko stana?
Ben: Da..! Unosio sam joj neki nameštaj...
Stefan: Rekao bih da si ti uneo nešto više tu.
Stefan ga je presekao neslanom i prljavom šalom, te sam se i ja zakikotala zajedno sa njim. Bena smo oboje stavili u nezgodan položaj.
Ben: Moj seksualni život se vas dvoje ne tiče..! Mislim.. bar vas detalji ne zanimaju. Sipaću sebi malo vode, vruće mi je...
Sa tim izgovorom se izvukao i odšetao u kuhinju. Ovo je zabavan trojac, a ni Benu ne smeta da bude tu kao naša pratnja.