Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 105. deo

~ Izleči mi rane ~
●105.deo●
✦Stefan✦
Brzo su prolazili dani u našem novom stanu, pa su tako brzo došli i praznici. Čekali smo poslednjih pet minuta ove godine zavučeni pod pokrivačem u krevetu i gledajući u male sijalice koje su svetlucale na okićenoj jelki. Topla čokolada nas je dodatno grejala.
Helena: Da se moja otmica nije dogodila, mogli bismo Novu godinu da proslavimo negde napolju. Mislim, možemo i sad...
Stefan: Znaš da moraš da miruješ, Hel. Još uvek si pod rizikom i ne želim da ti se nešto dogodi. Ni tebi, ni bebi.
Slabašno sam se osmehnuo i pomazio je po stomaku. Bolelo me je to što znam da beba neće preživeti šta god mi uradili da je sačuvamo. Zašto nam se baš ovo dogodilo? Moglo je sve drugo da se dogodi, a ne ovo. Ovo ne možemo tako lako prebroditi...
Sa ulica se čula vriska ljudi i tinejdžera kako odbrojavaju poslednje sekunde do ponoći.
Stefan: Tri...
Helena: Dva...
Stefan: Jedan...
Helena: Srećna Nova godina, Stef!
Stefan: Srećna Nova godina, Hel!
Nežno sam je obuhvatio za bradu i spojio nam usne. Savršeno slatki novogodišnji poljubac. Početak nove godine i novih uspeha koje ćemo zajedno postizati. Osmehivala se iskreno, ali vrlo umorno. Sve ju je iscrpelo, ali je ona gurala sve sa maskom sreće na licu. Poželim nekad da se isplače, izviče, izudara i pobaca sve oko sebe da znam da je sve boli kao svako ljudsko biće. Ovako mi samo deluje kao najbolja glumica koja svoju bol skriva od svih, pa i od sebe same.
Stefan: Nadam se da će ti se dopasti poklon.
Iz fioke svog noćnog ormarića izvukao sam plišanu kutijicu iz zlatare i otvorio je ka Heleni. Zasijala je zlatna narukvica sa priveskom u obliku slova "H" kao inicijal njenog imena. Ciknula je oduševljeno bez ijedne reči, te mi je dopustila da joj narukvicu namestim oko zgloba. Dužina joj je savršeno odgovarala, a zlato joj se stapalo u njen svetli ten.
Helena: Ovo je predivno, ljubavi..! Nisam očekivala ovakav poklon.
Zatim se ona okrenula ka svojoj fioci i izvukla sličnu kutijicu. Izgleda da je i ona imala poklon za mene koji nisam očekivao zbog svih dešavanja.
Helena: Kao da sam znala šta me očekuje, pa sam ranije odabrala poklon za tebe...
Sam sam otvorio kutijicu i ugledao srebrni roleks, najnoviji u prodaji. Mada, znao sam da u njemu ima neka začkoljica, pa sam upitno pogledao u Helenu. Sama ga je dotakla i nakrenula ka unutrašnjosti gde je nešto bilo ugravirano. Pažljivo sam osmotrio brojeve i povezao datum. Deseti septembar, noć kada sam našao Helenu. Na trenutak mi je spao osmeh sa lica.
Helena: Možda nije najsrećniji datum na svetu, zapravo je i najgori..! Ali za mene je najbolji, jer si mi ti tada dao drugu šansu za život. Spasio si me te noći i dokle god sam živa sam ti dužna, Stef...
Podigao sam suzni pogled ka njenim očima koje su takođe bile na ivici plača. Odložio sam sat i sa žestinom je poljubio sada. Zahvalan sam celom svetu što se ponovo pojavila u mom životu!
Stefan: Bitno je da si tu kraj mene, to je meni sasvim dovoljno...
Namestio sam sat na svoj zglob i privio je na svoje grudi u topli zagrljaj. Kroz prozor smo mogli da posmatramo šarene vatromete koji su ljudi već u prvim minutima nove godine ispaljivali. Idilična zimska atmosfera za nas dvoje u toploj sobi.
Helena i ja...
Srećna nam Nova godina.