Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 17. deo

~ Izleči mi rane ~
●17.deo●
✻PAR DANA KASNIJE✻
✦Helena✦
Navikla sam se na potpuno novu rutinu u Dandiju. Dok sam živela u Glazgovu sve je bilo suvoparno i previše... dosadno. Nisam ni ja imala volje da se sprijateljim ni sa kim. Nikome nisam verovala toliko da bih delila sve svoje trenutke sa nekim. Nikada nisam imala momka, niti sam ikoga smela da pogledam od straha. Iako je Dandi za mene bio najcrnji grad na planeti, dobitak posla, promena stana, pa i ova teretana je donela neke nove boje u moj život. Već je bila druga nedelja mog stanovanja ovde, i druga nedelja u teretani. Navikla sam se na okolinu, ali u onaj deo grada gde sam izgubila život nisam zalazila. Nemam ni nameru da ga pogledam.
A koliko sam u sebi gunđala što je baš Stefan bio moj trener, postalo mi je sasvim okej. Razumeo se u svaku vežbu, svaki pokret i svaki mišić. Dok sam podizala tegove od po deset kilograma, slušala sam pažljivo šta mi govori. Iznenađena sam bila što je već prvog dana primetio šta ne valja i na čemu treba raditi. Ali smo bili na zategnutim odnosima, otkako mi nije dozvolio da mu objasnim situaciju. Osećala sam se krivom i dužnom.
Helena: Živim sama.
Odjednom sam izgovorila i spustila tegove na pod kraj stolice za vežbanje. Iznenadio se mojom rečenicom, ali sam rešila da opravdam svoje ponašanje. Seo je na drugu stolicu za vežbanje preko puta mene, pa je skrstio prste odlučan da me ovoga puta sasluša.
Helena: Kako živim sama... nije svejedno kada u sred noći začujem korake ispred ulaznih vrata. Nikada nisam bila sportski tip devojke, ali nekada se moramo životu prilagoditi. Baš to ja sada radim.
Slabašno sam se osmehnula, a njemu je to izgleda i previše godilo. Ne smem lagati ni sebe, lep je. Šta lep, prelep je! Kao najlepši svetski maneken! Odavno nisam videla tako lepog i negovanog muškarca.
Stefan: U redu, onda razumem zašto ste pobegli onog dana.
Helena: Ako Vam je lakše... možete me samo zvati Helena. Nema potrebe za persiranjem.
Blago sam mu se osmehnula što mi je odmah i uzvratio. Verovatno sam ovime probila svoje granice, ali šta ima loše u tome što će me zvati samo imenom?
Stefan: U redu onda. Helena. Onda ti mene zovi Stefan.
Helena: Dogovoreno... Stefane.
Osetila sam veliku prijatnost u sebi kada sam izgovorila njegovo ime. Nisam se osećala ugroženo niti uplašeno, nije on loš...
Stefan: Dobro, pošto smo to rešili onda... možemo da nastavimo sa treningom. Mišice su ti jako slabe, a pošto si rekla da treba da se zaštitiš moraćemo na tome da poradimo više. Podižeš deset kilograma, a sledeće nedelje možemo početi sa dvadeset.
Helena: Može, mislim da ću moći.
Stefan: Mogu li?
Pružio je ruka ka mojim nadlakticama, te sam klimnula glavom kako bi me dotakao. Prenaglila sam onaj dan, Stefan nije imao loše namere.
Stefan: Vidiš da ti je ovo kao žele, a treba da bude tvrdo kao stena. Kad stegneš mišiće da se zategne.
Nisam želela sebi da priznam, ali sam uživala sada kada je naš odnos razrešen. Ustvari, kakav odnos? Samo trener i jedna žena, ništa više. Ali ne želim da ostanem poznata po svom divljanju. Dodirivao je moje nadlaktice, a srce je svojim otkucajima govorilo da je dobro i da se ne plaši.
Stefan: Slušaš li me?
Helena: Da, da..!
Osmehnuo se, te mi je dodao tegove da odradim još jednu seriju podizanja. Čak i dok me je gledao kako radim nisam osećala neprijatnost, ali znam da mi i dalje zamera što ne nosim top kao i ostale devojke u teretani. Ne mogu, moj ožiljak je grozan.
Stefan: Gde živiš? Pošto si rekla da si sama, želim da znam da li si u sigurnom delu grada...
Iako sam nastavila da podižem tegove, krv u venama se ohladila od straha. Koliko god me njegova blizina više nije toliko plašila, ne želim da zna gde stanujem. To je kao da sam ubici dala pozivnicu da me ubije!
Helena: Ovaj.. živim u Broti Feriju.. na istoku.
Stefan: To je baš daleko odavde. Radiš tamo?
Helena: Ne, samo stanujem. Putujem dovde, do Hiltona. Prvo dođem ovde u teretanu, a zatim odlazim na posao. Jeste da je duga putanja, ali nema veze...
Slagala sam, i to žestoko. Kao mala jesam živela u Broti Feriju, ali sada ne. Opet, to mi je bilo najsigurnije da kažem. On ne sme da zna gde ja živim. Ne verujem mu još toliko.
Stefan: Ako se ti tako osećaš sigurno, onda u redu.