Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 20. deo

~ Izleči mi rane ~
●20.deo●
✦Stefan✦
Jedva sam čekao kraj radnog vremena. Ali ne svog, već radno vreme Diva Dizajn Enterijera. Proveo sam dan zatvoren u kancelariji istražujući sve o toj firmi, što zbog Helene, što zbog renoviranja naše teretane. Manje me je bilo briga za novi izgled koliko sam silno želeo da se približim Heleni. Želeo sam sve u istom trenutku, i da saznam sve o njoj, da je zavolim, da me ona zavoli... Baš sve! A to nije moguće.
Kraj radnog vremena kompanije je bio u četiri sata popodne, otprilike kada počinje naša pauza. Sve se magično poklopilo u moju korist. Rea se već odavno slagala sa mnom oko menjanja izgleda teretane, pa sam joj pokazao kompaniju na internetu. Nije postavljala mnoga pitanja što mi je takođe laknulo, a nisam joj još ni rekao ko je zapravo pravi dizajner za nas. Na pauzi sam se odvezao sa Reom u kafić u blizini te zgrade, pod izgovorom da bolje osmotrimo da li je ta firma pouzdana. Rea je poverovala u to, a meni je čak i bilo pomalo žao zbog te laži. Lagao sam devojku sa kojom sam u vezi da bih video devojku za kojom mi srce zaigra.
Rea: Mislim da je sasvim pouzdana firma. Izgleda baš novo, odradiće dobar posao. Kad idemo na razgovor za saradnju?
Stefan: To ću ja srediti u narednim danima, ne brini se.
Nadvila se sa strane stola, te me je poljubila usnama koje su još uvek imale ukus njene slatke kafe.
Rea: Bila sam zabrinuta za tebe, znaš. Toliko si se udaljio od mene, i psihički i fizički... Nisi me dodirnuo onako kao što ti umeš, nisi mi rekao da me voliš a da to i misliš... Čak se i tvoja majka brinula za tebe.
Stefan: Moja majka?
Rea: Nisam imala izbora, zvala sam je. Rekla mi je da to nije ličilo na tebe, i da... si se tako ponašao samo jednom u životu. Pre sedam godina.
Ponovo je njena radoznalost za tu noć proradila, a ja jednostavno nisam želeo njoj da pričam o tome. To je Helenina prošlost i bol, ne mogu je sa svakim deliti. Želim da tu bol Helena i ja zajedno delimo i prebrodimo...
Stefan: To je bilo samo zbog košmara, bili su česti. Ali prošli su me, sada sam odlično.
Slasno sam stegnuo njenu butinu i začuo njen slabašan uzdah. U javnosti sam voleo da je provociram, izluđujem do same granice sve dok mi ne kaže da je vodim u krevet. Da, izgleda da se to između nas svelo samo na seks i strast, a ne ljubav. Bar ne onoliko kolika je ta ljubav bila. Ako ju je uopšte i bilo nekad... Malo su mi i Benove reči igrale u glavi. Ona je tebe prevarila još na početku, zar zaista ništa ne sumnjaš? Ne, ne sumnjam da me vara sada. Ali sada sam ja taj koji vara u vezi.
Da li je to kvit i fer?
Nije.
A možda i jeste kada je u pitanju Helena.
Ostavio sam bakšiš na stolu taman na vreme - Helena je izlazila iz zgrade. Očajan sam bio da svaku sitnicu o Heleninom životu saznam.
Stefan: Hoćemo li u moj stan?
Rea: Ali, samo smo na pauzi...
Stefan: Blizu smo, možemo peške. A možda te iznenadim kad zatvorim ulazna vrata...
Krišom sam joj gricnuo vrat i usadio joj vražje misli samo da bi me poslušala i krenula sa mnom. Sad se služim i iskorišćavanjem... Ruku pod ruku smo krenuli peške ka našoj zgradi, u ulici Blekskroft. Namerno sam sporije koračao kako bih bio udaljen od Helene, ali dovoljno blizu da mogu da je vidim i pratim.
Rea: Opustio si se baš, to mi se sviđa. Radoznala sam i šta ćeš mi to pokazati u našem krevetu...
Gotovo je kao tigar gladno prorežala kroz zube. Uspevala je tim potezom da me izludi, kao što je to i sada uspela, ali su moje oči ipak gledale samo u Heleninu figuru. Trudio sam se da Rea ne primeti šta sam zapravo radio, pa sam se smešio i krišom je dodirivao kako bih održao svoju reč. Lažljivu reč.
Kročili smo sa ostatkom nekolicine ljudi u ulicu Blekskroft, a Helena je sada bržim korakom skoro pa otrčala do jedne od novijih zgrada. Na brzinu sam opazio da je ta zgrada odmah preko puta moje, uhvatio sam je sada u laži. Osmehnuo sam se na to i mogao sam već duboko da odahnem. Napravio sam veliki pomak.
Rea: Hajmo, Stefane...
Zavodljivim i grešnim zelenim očima, Rea me je povukla ka mojoj zgradi da održim obećanje. Zamalo nisam slagao i odglumio da me je Ben zvao da se hitno vratim u teretanu. Nimalo mi se nije ulazilo u stan sada, ali moja planina u pantalonama je kontrolisala mozak sada.
Rea: Volim to što glumiš da me ne želiš, a zapravo umireš za mnom..
Stefan: Ma nemoj..? Onda ćeš da vidiš koliko zapravo umirem za tobom.
Grubo sam je poneo u naručju ka svom stanu, ali su mi misli ostale napolju, sa Helenom. Ben je u pravu, moram se odlučiti, i to što pre. Ali sada, moram da se ispraznim i Rea je savršena osoba za to.