Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 75. deo

~ Izleči mi rane ~
●75.deo●
✻NEKOLIKO DANA KASNIJE: VEČE✻
✦Stefan✦
I sa olakšanjem da smo oboje, a ponajviše Helena, prebrodili tu nesrećnu noć ipak nije sve bilo tako jednostavno. Sledili su dani i večeri ispunjeni plakanjem. Nadao sam se da je to samo Helenin poslednji trzaj i da će uskoro zauvek uspeti da se izbori sa tim. Nisam tražio da zaboravi sve, niti da se pravi kao da je nije bilo. Želeo sam samo da prebrodimo to kako bi mirnije živeli zajedno. I današnje popodne nakon posla je provela ležeći u krevetu sama. Želela je da je pustim da plače sama, pa sam to vreme provodio u dnevnoj sobi. Polako sam se bližio očaju, osećao sam da se udaljavamo što nikako nisam smeo da dozvolim.
Helena: Stefane..?
Trgao sam se na sofi i preko ramena bacio pogled. Stajala je na vratima crvenih obraza, pa sam u par koraka došetao do nje.
Helena: Izvini što sam te zapostavila.
Nasmejala me je, pa sam uz poljubac u obraz sve morao da oprostim. U bademastim očima se već oslikavao drugačiji sjaj. Ide na bolje.
Stefan: Hteo sam da spremim jednu divnu večeru za ovaj petak, ali... zagledao sam se u fudbal malo.
Helena: Naruči ćemo, nema veze. Ali prvo nešto da ti pokažem.
Povukla me je za ruku ka spavaćoj sobi pa mi pokazala da sednem na dno kreveta. Po fioci noćnog ormarića je preturala i najzad izvukla belu kovertu. Drhtavim rukama ju je pružila meni.
Stefan: Šta je ovo?
Helena: Pre nekoliko dana si mi pomogao da ne ostanem bez kontrole i da se ne izgubim u prošlosti. Zato mislim da zaslužuješ da znaš šta sam osećala u najgorem trenutku kada nisi bio tu.
I dalje sam bio zbunjen, pa sam polako otvorio kovertu. Papir unutar nje je bio presavijen, ali sam odmah prepoznao Helenin rukopis kada sam ga otvorio...
"Dragi moj Stefane,
Ni sama ne znam kako da započnem sve ovo. Ponovo sam te povredila, ne znam ni ja po koji put... Stalno grdim sebe zbog toga, a ne znam kako da prestanem sa ishitrenim odlukama. Rekla sam da želim da budeš srećan, to i mislim. Želim da budeš srećan sa mnom, to ti nisam rekla. Jer da jesam, ti se ne bi okrenuo i otišao. I nikada se neću naljutiti niti snužditi zbog toga, jer ti ni za šta nisi kriv. To je moja krivica.
Ali te volim.
Volim te bez ijednog poljupca.
Volim te bez ijednog dodira.
Volim te celim srcem.
Volim te čitavom dušom.
A opet nađem način da te povredim. Da mogu, sebi bih sad isekla jezik kojim sam ti rekla da odeš od mene..! Kako ću te ponovo pogledati u oči... ne znam. Ali znam da neću odustati od nas, barem ne zauvek. Možda me budeš čekao, jer si uporan. Moj uporan heroj.. Ako me budeš čekao, zaleteću ti se u zagrljaj i nikada te neću pustiti. Ako ne budeš čekao... opet ću te razumeti i poželeti ti sreću. Ništa nije bitnije od tvoje sreće, Stefane...
Voli te tvoja Hel."
Po ispisanim slovima su se ponegde primećivale mrlje od suza, pa su dodate i moje suze na to. Znao sam od prvog momenta da se za svaku izgovorenu reč tog jutra kajala. Koliko god da smo nas dvoje propatili tada, isplatilo se za ove trenutke sa njom.
Helena: Sonja je tražila tog dana da napišem sve što mi je na duši i da ti dam pismo kada budem bila spremna. I sada sam spremna...
Ćutke sam vratio pismo u kovertu i na brzinu obrisao trag od suza na svom licu.
Stefan: Dođi.
Povukavši je za ruku, smestio sam je u svoje krilo. Neki čudan osećaj me je obuzeo, trnjenje u prstima i vrelina u prsima. Tako mi je blizu, a ponekad tako daleko. Blago je izvila usne u smešak, te sam prstom dotakao njen obraz.
Stefan: Volim i ja tebe, Hel... puno te volim.
Nije bilo svrhe požurivati je, niti ima posebne čari u tome te sam se zadovoljio njenim najslađim poljupcima u obraz. Neobično je, voliš nekoga i on voli tebe a opet se sve zasniva samo na rečima i drugoj vrsti intimnosti. Prvi put kroz to prolazim i... osećaj je lep. Ne žudim ni za čim toliko osim da i Helena i ja budemo srećni.