Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 96. deo

~ Izleči mi rane ~
●96.deo●
✦Helena✦
Miris alkohola me je u nosu i dalje pekao, ali je polako prolazio. To je trenutno bila jedina dobra stvar. Sve ostalo je bilo problem. Sa povezom preko očiju sam bila onesposobljena možda čak i više od vezanih ruku i nogu. Na nekom hladnom popločanom podu sam ležala, levi obraz mi je već leden. Oslonila sam se na svoje uši i osluškivala oko sebe. Mogla sam čuti sopstvene udahe, a kamoli nešto glasnije.
Helena: Gde sam ja to...
Uspela sam nekako da se pridignem uza zid, da barem ne ležim na podu. Odjednom, koraci su počeli da kruže oko mene. Jedan par stopala je koračao ujednačeno oko mene, a u mojoj glavi se sve brže sve odvijalo.
Bez ijednog glasa.
Bez ijednog šuma.
Ludela sam..!
Helena: Ko si ti..?!
Uzaludno sam pokušavala da izvučem bar jedno slovo iz njegovih usta. Namerno je ćutao, želeći da me još više izludi. A i to će biti vrlo brzo koliko sam uplašena. Taman kad sam pomislila da ne može biti gore, još jedan par stopala se približio. Kretao se u suprotnom pravcu od prvog para. Kao lešinari koji obilaze oko mrtve životinje i planiraju sa koje strane da je načnu.
Helena: Ko ste vi?! Šta hoćete od mene?!
Trzala sam se pokušavajući da pokidam konopce sa svojih ruku iza leđa. Nije bilo ikakve šanse da se bez vida izvučem odavde. Sve mi se dogodilo, samo je još i otmica bila kao šlag na torti.
Helena: Ne znam šta ću vam ja... niti imam išta da vam dam... Zato vas molim da me pustite, ne dirajte me. Molim vas...
Izmučenim glasom sam već ponavljala iste reči iznova i iznova. Ali to sam izgleda samo bezuspešno radila, nijedan odgovor nazad nisam dobila. Neće me pustiti oni tako lako, očigledno je.
Jedni koraci su se približili, pa sam ubrzo osetila tuđi dah na svom obrazu. Bio je poznat miris mentola, svež a opet tako jeziv. Drhtavo su mi se tresle usne čekajući njegov sledeći potez. Ništa ne sluti na dobro, samo mi jedan udarac fali da padnem sa litice i da se više nikad ne povratim nazad.
Xx: Ššš...
Prorežao je kroz zube i još veći miris svojih usta je izbacio napolje. Predosećala sam da će me odjednom ščepati, da će mi se prošlost ponoviti još jednom. Možda sam se u dubini duše i pomirila sa tim da će se to desiti opet...
Umesto njegovih podlih ruku, osetila sam hladnoću na levom obrazu. Ivica je klizila niz kožu i pravila mi liniju udubljenja. Nikakva krv nije prolivena, ali sam tu hladnoću odmah prepoznala. Taj žilet bih svuda prepoznala i po dodiru, a kamoli kad bih ga videla.
Xx: Rekao sam da mi nećeš pobeći... Helenice.
Neprestano je režao dok je govorio, time sakrivajući svoj pravi glas. Ali znamo se, itekako dobro se znamo. Ta dvojica su se vratila po mene, suočena sam ponovo sa njima. Čekali su pravi trenutak za ovo.
Helena: Ne plašim vas se. Ne, ne plašim vas se.
Xx: Jesi li sigurna u sebe, devojčice? Ili se samo praviš važna pred nama?
Zaćutala sam i skupila usne u ravnu liniju. Testira me, znam to. Sve je ovo test za mene, da li ću grabiti za svoj život ili ne. Ali ovoga puta se borim sama. Ovoga puta neće doći Stefan da me spasi...