Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 51. deo

~ Izleči mi rane ~
●51.deo●
✻VEČE✻
✦Helena✦
Hladne obloge čitave večeri koje mi je Stefan odredio su mi spasle ruku ozbiljnije povrede. Ostao mi je obavijen samo jedan tanki sloj zavoja oko zgloba, a već sam mogla normalnije da funkcionišem. Čak sam pustila muziku i zaplesala u stanu uz malo crnog vina. Zna odavno šta želi, odnosi se na mene. Ne mogu i to preispitivati sada. Odavno se ovako nisam opustila!
Srušila sam se na sofu zadihana i zagledala se u plafon iznad. Stefana nisam mogla da izbacim iz glave, te sam podigla zavijenu ruku i pogledala u nju. Njegovi poljupci sa mekih usana je nešto što se ne može zaboraviti niti izbrisati. Iako sam oprala ruke sto puta otkako sam došla u stan, poljupci su i dalje bili na mojoj koži.
Helena: Kamo sreće da su te poljupce mogle osetiti i moje usne...
Zaista sam čeznula za time da budemo zajedno. Zar ne bi moglo? Moglo bi. Uzdahnula sam i zažmurila smirujući svoje uzrujano srce. Definitivno sam mogla razlikovati ovakve otkucaje od onih kada sam u strahu. Zaljubljena sam, to bi trebalo da bude prelepo! Zašto onda nije to to..? Zašto se ne osećam potpuno srećno jer Stefan nije direktno priznao svoja osećanja? Nisam ni ja ustvari...
Helena: Bože!
Usred muzike je zvuk telefona morao da me vrati u realnost. Skoro je ponoć, ako nije Stefan... Podigla sam telefon i na ekranu ugledala Benovo ime.
Helena: Bene? Nešto se dogodilo?
Ben: Pa.. recimo da jeste. Stefan se jako napio, a ja ne mogu da ga odvedem sam kući.
U pozadini se čulo Stefanovo pijano mrmljanje, ali je Ben delovao potpuno trezan. Zašto on ne može da ga odveze?
Helena: A zašto ga ti ne odvezeš kući?
Ben: A ne, ne. Ja imam fobiju od vožnje, zato i nemam vozačku dozvolu. Jedina opcija si nam ti. Ili da spava ovde glavom naslonjenom na šank.
Prevrnula sam očima i odgovorila da stižem za nekoliko minuta na adresu kafića. Nisam odavno vozila, ali će mi svakako trebati njegova pomoć da unesemo Stefana u stan. Taksijem sam došla do kafića i ugledala samo njih dvojicu unutra. Izgleda da su davno zatvorili.
Ben: Hvala ti, ovaj...
Helena: Hajde da ga podignemo, već je kasno.
Obuhvatila sam Stefana ispod leve ruke i sve dok ga i Ben nije uhvatio imala sam osećaj da ću ostati bez vazduha. Pretežak je! Gegali smo se do njegovog automobila i skoro ga nekoliko puta udarili pokušavajući da ga što brže smestimo unutra. Ben je srećom seo pozadi sa njim da ga pridržava, a ja sam mogla da se skoncentrišem na vožnju. Dobro sam se i sećala kako sve radi obzirom da sam pre četiri godine položila i nikada nisam ni vozila nakon toga.
Ben: Zaista mi je žao što smo te uznemirili ovako kasno. Ali ne mogu Reu da zovem, a Stefan je svakako samo tebe dozivao...
Klimnula sam glavom prebacujući pogled povremeno u retrovizor na njih dvojicu. Stefan je i dalje polusvesno mrmljao nerazgovetno pozadi, te sam se blago nasmešila. Znači ovako izgleda pijani Stefan... sladak je i takav, kao mali uspavani dečak.
Parkirala sam auto ispred zgrade i dobro se namučila sa Benom da ga stepenicama popnemo na četvrti sprat. Dovukli smo ga do spavaće sobe i gotovo ga ispustili na krevet da sam izgubila ravnotežu i pala preko njega. Bila sam svesna da je Ben i dalje tu, ali to što sam tako blizu Stefana me je odvelo u drugu dimenziju.
Stefan: Volim te, Helena...
Ben: Šta priča on to?
Stefan: Samo tebe volim, Helena...
Dok ga Ben ništa nije razumeo, mene su te reči grlile kao ruke oko struka. Tražila sam da čujem njegove emocije, sada sam ih i dobila. Osmehnula sam se stidljivo, pa sam se uspravila i skinula svoj sako.
Helena: Ja ću ostati sa njim, da ne padne i ne povredi se slučajno.
Ben: Ja ću uzeti taksi, ne brini se. I javi mi ako ti nešto bude trebalo u toku noći.
Prijatno mi se osmehnuo i ovlaš me potapšao po ramenu pre nego što je izašao iz Stefanovog stana. Ostala sam sama u njegovoj spavaćoj sobi. Prošli put sam odavde izjurila u suzama povredivši ga, a sada sam potpuno mirna kraj njega. Nisam imala dovoljno snage da ga udobno smestim u krevet, pa sam se sklupčala pored njegovog tela. Već je utonuo u duboki san, prsa su mu se ravnomerno podizala i spuštala. Voli me, a volim i ja njega. Ponovo mi se kez na licu nacrtao, pa sam vrhovima prstiju dotakla njegov obraz. Malena brada mi je bockala jagodice.
Helena: Našli smo se, Stefane...
Tiho sam šapnula iako sam znala da me ne čuje, te sam se propela na lakat i usnama ga oprezno poljubila u obraz. Miris njegovog parfema se odmah uselio u moj nos i ostao mi urezan u mislima. Zavolela sam ga tako brzo da sam se i sama sebi čudila. Zar je moje srce bilo sposobno da voli? Ali zavolelo te je, Stefane. Postao si heroj kada si me spasio. Kako si ti mene zaštitio prve noći, od sada ću i ja tebe štititi.