Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 30. deo

~ Izleči mi rane ~
●30.deo●
✻NAREDNI DAN✻
✦Helena✦
Zaista nije bilo mnogo posla vezano za teretanu, pa je tih par dana koliko sam izbegavala Stefana i Reu bilo dovoljno da se fokusiram na enterijer. I uspela sam u tom kratkom roku sve da završim. Nije bilo potrebe menjati sprave i ostalu opremu, to mi je dodatno olakšalo sve. Trevor je već unapred platio radnike, pa je ostalo na meni samo da završni izveštaj potpišem zajedno sa vlasnicima. Svetle nijanse plave su lepo prekrile staru i dosadnu belu na zidovima, pa je sada nova i sveža boja podsećala pomalo i na morsku vodu, one najsvetlije nijanse. Promenili smo malo i dizajn naziva teretane i tako je dobila novi platinasti sjaj koji će svaki par očiju zaseniti i kao magijom privući pravo na recepciju kod Bena.
Našla sam se sada zajedno sa Stefanom, Benom i Reom u kancelariji. Nisam ušla ovde otkada me je prvog dana Stefan ispitivao oko upisa. Ništa se nije ni promenilo, osim atmosfere. Rea kao kobac nije skidala pogled sa mene. Iako sam znala da u njoj neizmeran bes kipti, ja sam se fokusirala na svoj posao. Ništa ne može da me omete.
Helena: Ben se već sve dogovorio sa mojim šefovima, i uplata je izvršena. Poslovi ovde su takođe završeni, pa možete već danas vratiti sve sprave i opremu u salu. Trudili smo se da što brže odradimo posao, nadam se da nećete pretrpeti veliku štetu u finansijama zbog pauze od par dana.
Stefan: Taman posla, bitno je da je sada teretana dobila potpuno novi izgled..!
Ponosio se time, kao i Ben, dok je Rea lažan smešak davala. Možda joj je smetalo i to što sam samo ja mogla ovaj posao da radim, a ne neko drugi.
Helena: Samo još da vlasnik teretane potpiše ugovore. Direktor mi je rekao da ste tražili da ugovorimo i buduće poslove, tako da sam sve ponela.
Pružila sam papire Stefanu i posmatrala ga dok je na svaki papir stavljao svoj potpis. Prethodno veče sam provela u sećanju na noć kada me je nosio u naručju i spašavao život. Ne sećam mu se lika, ali se sećam ruku. Njegovog dodira i stiska. Znam da je on. I sada kada ga gledam osećam to. Nakon potpisa na svih šest papira, pružio ih je Benu pa sam zbunjeno odigla obrve.
Stefan: Nisam samo ja osnovao ovu teretanu, već sam sa Benom. Od prvog dana smo delili vlasništvo i to se neće promeniti.
Klimnula sam glavom i sačekala da Ben takođe potpiše. Zaista mi je bilo drago što su tako dobri prijatelji, što nisu usamljeni. Najgore je kada si usamljen, kada nemaš nikoga. Ja to odlično znam... Kamo sreće da i ja imam barem jednog prijatelja, osim što imam samo psihijatra.
Rea: Mislim da nam svakako neće biti ponovna saradnja, ali dobro. Vlasnici najbolje znaju.
Došetala je do Stefana i smestila dlan na njegovo rame. Pogled mu je bio iziritiran kada je video taj potez, ali ko sam ja da tu sudim? Ne mogu ja znati šta je njemu u glavi, možda samo imaju loš period. A možda je ljut na to što mi Rea pretila... ako mu je uopšte i rekla za to.
Na brzinu sam i ja ostavila svoje potpise, pa sam pročistila grlo.
Helena: Bilo je lepo sarađivati sa vama svima. Nadajmo se da će novi izgled privući više ljudi.
Stefan: Zapravo sam ja imao ponudu za saradnju iz Irske, ali je Ben to kategorički odbio.
Helena: Stvarno? Zbog čega?
Stefan: Devojka mu je bila Irkinja, ali se veza završila prevarom. Tako da je sad ogorčen na celu državu zbog toga.
Ben ga je presekao pogledom, možda nije želeo da baš ja znam sve te detalje. A Stefan se razigrano smeškao.
Rea: Dobro, nismo mi Irkinje baš sve takve!
I ona je iz Irske, a Ben je trpi... zanimljivo. Postajem kao Sonja, sve preispitujem i analiziram. To nije dobro nimalo.
Helena: Svakako, moje lično mišljenje je da treba da prihvatite. Ili barem da se sastanete sa njima i da razmotrite. Irska ima dobru organizaciju i dobre ponude, tokom studiranja sam upoznala njihov rad.
Stefanov pogled nisam mogla da otresem sa sebe. Koliko god se ja trudila normalno da živim, od njega nisam mogla. Pogotovo što sada znam da je on moj heroj iz crne kišne noći. Samo želim još to i iz njegovih usta da čujem...
Ben: Dobro, razmislićemo. Možda ipak odemo na neki razgovor kod njih. A sada je vreme za jedan selfi, da obeležimo uspešno renoviranje!
Gotovo je skočio sa stolice, pa sam stala pored njega. Rea se, naravno, priljubila uz Stefana ali sam samo skrenula pogled. Ne zanimaju, ne smeju me zanimati. Svako od nas je imao veseli i zadovoljni osmeh na licu, pa je i sama fotografija ispala savršeno. Odmah nakon završenog sastanka sa njima izašla sam i sa svojom tašnom sam napustila prostorije teretane. Promenila sam i termin za vežbanje, popodne kada ni Stefan ni Rea nisu tu. Ili su barem zauzeti u tom periodu. Ben nije puno zapitkivao, a ja sam izmislila laž kako mi se radno vreme na poslu promenilo i da zato moram da promenim termin. Iako mi je Sonja rekla da se ni slučajno ne udaljavam od Stefana, ja sam upravo to uradila. Možda mi zapravo samo treba par dana mira da sredim svoj haos u glavi. Ali opet, ne mogu ni zauzetog čoveka dirati. To je zabranjeno.
Helena: Šta mi to radiš, Stefane...