Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 129. deo

~ Izleči mi rane ~
●129.deo●
✻DVA MESECA KASNIJE✻
✦Helena✦
Zvanično sam u petom mesecu trudnoće i stomak mi se veoma poznaje. Pre nekoliko dana smo i Stefan i ja osetili prvi bebin udarac tačno pred naše spavanje. Stefan je navikao da drži svoju šaku na mom stomaku svake noći i tako smo zajedno osetili prvi udarac. Bile su prisutne i suze tuge jer to sa našom prvom bebom nismo dočekali, ali smo se oporavili zbog ove bebe. Ona je naše čudo i na svakom lekarskom pregledu je sve bilo u redu. To mi je psihički dosta olakšalo i manje sam se brinula oko porođaja.
Helena: Manuela, neću se danas vraćati u kancelariju više, a uzela sam ključeve koje si mi ostavila jutros na stolu. Videćemo se sutra, tada ćemo zajedno srediti ostatak papirologije.
Manuela: Naravno. Jeste li saznali već pol deteta?
Helena: Nismo, verovatno ćemo na sledećem pregledu saznati. Dvoumili smo se da li da saznamo ili ne, ali ipak hoćemo. Ne možemo čekati još četiri meseca..!
Kroz smeh sam dodala, pozdravila se sa njom i uputila ka Stefanovom autu. Danas ću ga ja pokupiti iz teretane i odvešću ga na jedno posebno mesto. Čekao je spremno ispred teretane, a potom me uporno molio da on vozi umesto mene. Pojas mi nije smetao zbog stomaka, pa sam odmah odbila i naredila mu da stavi povez na oči. Pošto je iznenađenje, ne želim da ga upropastim do poslednjeg trenutka.
Stefan: Ne mogu da verujem da si me naterala da stavim povez na oči.
Samo sam se nasmejala slatko na to. Lako ga je bilo ubediti za bilo šta čim trepnem nekoliko puta. Da li je to zbog moje trudnoće ili njegove dobre volje, to ne znam. Lagano smo se odvezli do Broti Ferija, ali ne do našeg stana. Parkirala sam se na šljunak pored sveže ofarbane crvene metalne ograde. Pomogla sam Stefanu da izađe sigurno iz auta, te sam pročistila grlo.
Helena: O ovome si pričao pre mesec dana i znam da ti je bila želja da se ovo mesto obnovi, a imamo i povoda za to.
Stefan: Znam o čemu pričaš...
Izdahnuo je sa osmehom i pre nego što sam mu skinula povez, pa je sa oduševljenjem pogledao u obnovljenu plažu pored reke za decu. Otkako sam mu rekla da nisam na ovu plažu dolazila otkad sam bila devojčica, Stefan je imao veliku želju da se sve ovo obnovi i da se dodaju razne aktivnosti za decu, kao i da ovo bude mala plaža za izlete i letovanja pored reke. Odmah sam se bacila na posao oko toga, očistila teren i počela sa obnovom. Sada je bilo potpuno spremno za Stefana.
Stefan: Ovo je čak i lepše nego što je bilo pre desetak godina, Hel!
Potrčao je na šljunak i osvrnuo se oko sebe. Zaista je bio presrećan ovom malom sitnicom koju sam uradila za njega. On je to više želeo za mene, ali je ovo moj poklon njemu. Češće ćemo ovde dolaziti i sećaćemo se onih srećnijih uspomena.
Stefan: I ležaljke si postavila, kao prava plaža izgleda sve! Ni ne treba nam more!
Helena: I naše dete će se ovde igrati, a možemo još nešto ovde obaviti...
Tada me je zbunjeno pogledao, te sam mu se približila tik uz telo.
Helena: Venčanje nam je za mesec dana, možda možemo promeniti lokaciju. Umesto restorana da se ovde venčamo.
Zakikotao se i tada me štipnuo za obraze.
Stefan: Ti si jedno predivno i preslatko biće! Ne mogu ti nijednog trenutka odoleti!
Poljubac za poljupcem, izljubio mi je celo lice i naterao me da se kikoćem kao mala devojčica.
Helena: Ima da uživamo ceo dan ovde, ne idemo sve dok ne padne mrak.