Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 52. deo

~ Izleči mi rane ~
●52.deo●
✻JUTRO✻
✦Stefan✦
Kao munje i gromovi kada se prolome na nebu, prolamali su se u mojoj glavi. Nikada više neću okusiti kap alkohola. Nikada više. Držao sam oči čvrsto zatvorene zbog glavobolje i molio se da me bol što pre prođe. Ne znam ni koji je dan, da li je jutro ili veče.
Stefan: Zašto me nisi zaustavio, Bene..?
Prorežao sam kroz zube želeći da očajnički odspavam barem još malo. Ništa nije odgovorio, već me je nešto bockalo po ruci. Nije valjda i Ben pio toliko posle mene...
Stefan: Ne bockaj me... rekao sam ti da me sprečiš da pijem... kad sam kriv što ne umem Heleni da priznam šta osećam...
Helena: Šta da priznaš tačno?
Skočio sam iz kreveta i ispred sebe video Helenu prekrštenih ruku i zanimljivog smeška na licu. Ležao sam popreko na svom krevetu cele noći, sve me je bolelo. Ali njena pojava u mom stanu, u mojoj spavaćoj sobi je meni bila jako čudna stvar.
Stefan: Otkud... otkud ti? Gde je...
Helena: Benu je bila potrebna pomoć, pa me je zvao, znaš... previše si popio i zaspao si za šankom. Moram priznati da si jako težak kada spavaš, namučili smo se dok smo te doveli do kreveta. Prespavala sam na tvojoj sofi.
Protrljao sam bolne slepoočnice i pokušao sam da sklopim kockice u glavi. Ali bezuspešno.
Stefan: Nije trebalo da te uznemirava tako kasno...
Helena: Teško da je imao izbora, samo si mene dozivao.
U čudu sam podigao pogled i video da se kikoće. Pokušala je da to sakrije koliko god može, ali je njena radost bila veća. Šta sam, dođavola, govorio?!
Helena: Spremila sam ti doručak, pretpostavila sam da će ti dobro doći nakon alkohola. Hajde, umij se pa dođi da jedeš.
Napustila je sobu i ostavila me da dođem sebi u samo nekoliko trenutaka. Ni umivanje hladnom vodom nad lavaboom nije razbistrilo moju glupu pamet osim što se sećam da sam za šankom ponavljao Helenino ime. Taj deo je tačan.
Za trpezarijskim stolom su me dočekale vruće i mirisne kiflice, kao da su tek izašle iz pećnice.
Helena: Ben je jutros doneo sastojke, pa sam umesila. Sa džemom od jagoda su, nadam se da će ti se dopasti. A kafa je skoro gotova.
U mojoj kuhinji se snalazila kao da odavno ovde živi. Znala je gde se šta nalazi. Seo sam za sto i zagrizao jednu od kiflica, pa su mi se usta opustila. Testo je bilo mekano i nežno, kao i sama Helena a džem od jagoda je sve dodatno poboljšao.
Stefan: Ovo je predivno..!
Punih usta sam jedva progovorio, te se zakikotala. Nije ni čudo što je ceo stan mirisao na ovako divan doručak, moja glavovolja je odmah prestala čim sam uzeo prvi zalogaj. Na kratko sam se osećao konačno u svom domu. Ne u stanu, već u domu.
Helena: Izvoli, razbudiće te kafa.
Sa osmehom sam uzeo prvi gutljaj koji mi je otvorio oči bolje. Helena je i dalje imala kez na licu dok je pila čaj iz svoje šolje. Pobogu, šta li sam rekao da se ona toliko smeje..?
Stefan: Ako sam išta ružno rekao sinoć... oprosti mi. Nikada više neću okusiti alkohol.
Helena: Ne brini se, bilo je lepo to čuti.
Trepnula je polako, uveravajući me da ne treba da se brinem zbog izgovorenih reči kojih se samo ja ne sećam. Svom snagom sam pokušavao da se bilo čega prisetim, ali džabe...
Stefan: Hoćeš li mi reći šta sam rekao?
Helena: Hmm... Nekad je bolje nešto i ostaviti u tajnosti, barem za sada.
Stefan: Znači, želiš da me mučiš?
Glasnije se nasmejala i ignorisala moje pitanje. Da, sledi mi Helenino mučenje. Neka, i zaslužio sam.
Helena: Jeste subota, ali me je direktor zvao da na kratko odem do kompanije. Ne bih volela da te ostavim ovakvog, ali brzo ću se vratiti.
Stefan: Ne brini se za mene, ionako sam ti samo problem napravio...
Prebacila je svoj savijen sako preko ruke i uzela svoju tašnu, pa mi je prišla. Zbunjeno sam podigao pogled i tada se njena kosa našla blizu mog lica. Bez ijedne jedine reči mi se približila i svojim usnama dotakla moj obraz. Sitan poljubac je odjeknuo samo u mojim ušima, dok je krv u venama strujala i brže od munje.
Od sve zbunjenosti, nisam ni uspeo da ustanem i da je ispratim do vrata, već sam ostao u stolici. Nisam očekivao poljubac u obraz od nje. Zagrljaj možda da, ali poljubac ne.
Stefan: Šta li sam to rekao..?!
Samo jedno pitanje je visilo iznad moje glave.
Jesam li joj priznao?