Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 93. deo

~ Izleči mi rane ~
●93.deo●
✦Helena✦
Golicanje Stefanove brade po mom ramenu je uspelo da prekine moj san. Kroz kapke me je jarko sunce budilo, ali ne toliko koliko je Stefan pokušavao da me probudi.
Stefan: Ti si baš pospana jutros.
Helena: Zar nisi bio ti taj koji me je noćas umorio?
Zadirkivala sam ga pitanjima dok sam se okretala ka njemu. Gole grudi su mi se pripile uz njegova gola prsa, te smo razmenili prvi poljubac za dobro jutro. Najlepše mi je kada njegovo lice ugledam čim otvorim oči, tada mi je dan već na najbolji mogući način krenuo.
Stefan: Uželeo sam te se, priznajem da je moja krivica. Ali ti si bila ta koja je želela da do zore vodimo ljubav.
Helena: Onda i ja priznajem svoju krivicu, ljubavi...
Jutarnje maženje u njegovom naručju je bio najbolji osećaj na svetu. Sigurnost u tom stisku nikada ranije nisam osetila, a Stefan me je štitio svakog trenutka. Voli me neopisivo, to mogu po svemu da zaključim. I ja njega previše volim, nekada mislim da ću se raspući od ovolike ljubavi. Nisam mislila da ću ikada moći da volim bilo kog muškarca ovoliko.
Stefan: Što me tako zamišljeno gledaš?
Helena: Šta si video u meni..?
Iznenadilo ga je moje pitanje, pa je skupio obrve zbunjeno.
Stefan: Čudno pitanje... vrlo dobro znaš da sam te godinama tražio.
Helena: To znam, ali zbog čega? Šta je to u meni?
Stefan: Želeo sam da uvek budeš pored mene, da mogu da te štitim najbolje što mogu i da volim više nego iko. Osetio sam još tada da si posebna, da si za mene... da samo tebe mogu da volim u ovom životu.
Osmehnula sam se i stidljivo spustila pogled ispred njega. Lepo je čuti da si nekome zapao za oko, pa čak i u tako groznoj noći.
Helena: Kada sam te prvi put videla u teretani, mislila sam da si jedan od onih koji samo menjaju devojke.
Stefan: Bio sam takav. Sve dok se ti nisi vratila i izludela me. I sam Ben je video da sam se menjao prebrzo otkad si došla u Dandi.
Poljubac u čelo mi je ugrejao čitavo telo. Još čvršće me je zagrlio i utoplio ovog ranog decembarskog jutra. Ova zima će biti naša prva, ispunjena ljubavlju...
Helena: Mislila sam da će tako biti i sa mnom. Da ćeš me iskoristiti i napustiti.
Stefan: Da si bila samo dodir, lako bih ja... Ali si mnogo više, Hel.
Zakikotala sam se i gricnula ga blago za rame. Zaista je lepo kada te neko iskreno voli...
Helena: Moram da radim.. imam još da dovršim nacrte za naš stan.
Stefan: Ne..! Želim još malo da se mazimo.. a i hladno je, ne izlazi iz kreveta!
Prenemagao se kao malo dete stežući me oko struka, pa nisam mogla da ustanem iz kreveta. Čudno je to kako brzo menja raspoloženja i glasove..!
Helena: Zar ne želiš da se što pre uselimo u naš stan? Zato moram da nacrtam i završim sve na vreme. Mada moraću ponovo gostinjsku sobu da doredim, ne sviđa mi se kako sam je nacrtala.
Stefan: Možda i ne moraš mnogo na tu sobu da se fokusiraš...
Tiho je prošaputao skoro da ja ne bih čula, pa sam skupila obrve i vratila se zbog toga na svoj jastuk. Čekala sam da mi objasni na šta to misli.
Stefan: Imao sam u planu da to bude gostinjska soba, naravno. Ali samo za sada.
Helena: Za sada? Za šta će onda služiti kasnije?
Sa osmehom sam mu prišla bliže licu, te je uzdahnuo i vratio pogled na moje oči koje je do sada izbegavao.
Stefan: Može biti dečija soba.
Izvila sam obrve na gore, a zatim sam se naslonila na lakat da malo bolje saslušam tu njegovu ideju. Nikada ranije nismo pričali o deci, ali ne sumnjam da niko od nas nije potajno pomislio makar jednom na to.
Helena: Živeo bi tako? Sa ženom i decom koja trčkaraju po stanu, lome sve pred sobom i viču?
Stefan: To je najlepši zvuk, vika dece. To je njihova radost.
Prekorio me je blago prstom po nosu, te sam se ipak i ja složila sa tim. Deca zaista jesu blago ovog sveta.
Stefan: Jesi li ti ikada razmišljala o deci?
Helena: Generalno ili.. sa tobom?
Stefan: Možda sa mnom..?
Bojažljivo je upitao, pa sam odlučila da se malo poigram sa njim.
Helena: Ne znam, deca su velika odgovornost. A ne znam da li smo mi baš za to.
Stefan: Zašto nismo..?!
Naglo se uspravio u krevetu, kao da je uvređen pa sam morala da prasnem u smeh. Nisam dugo izdržala sa provokacijom!
Helena: Samo se šalim sa tobom! Naravno da sam mislila na decu sa tobom, i znam da bi bio najbolji otac na svetu.
Iznervirao se mojom šalom, ali sam se izvukla grdnje sa ohrabrenjem koje sam mu odmah pružila. Ali stvarno to i mislim, sve što je Stefan za mene uradio, uradio bi i tri puta više za našu decu. Tu nema sumnje ni dileme. Oko toga ne brinem.
Stefan: Nisam nikada ranije mislio o deci, sve dok nisi ti došla. Opet ta priča, ali je zaista tako. Ponadao sam se da ti možeš biti žena koja će sa mnom imati porodicu. To i dalje želim, Hel...
Poljubila sam ga prvo u nadlakticu, a kada sam htela da dođem do njegovih usana lukavo me je oborio na krevet uz golicanje.
Stefan: Sad ću morati da te kaznim, lisice mala. Nema rada dok mi ne pružiš još malo ljubavi!
Helena: Stefane, nemoj!
Koprcala sam se ispod njega, ali sam i uživala u njegovoj "kazni". Ovakva jutra me stalno očekuju sa njim, a verujem i sa našom decom kada dođe vreme za to.