Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 97. deo

~ Izleči mi rane ~
●97.deo●
✦Stefan✦
Nakon Helenine poruke ona više nije odgovarala. Čak sam je i zvao, ali ni na to nije reagovala. Krenuo sam malo ranije ka njenoj kompaniji da bih je pokupio i kako bismo otišli do stana. Bio sam uzbuđen jer je ona bila uzbuđena oko cele selidbe. Imaćemo napokon mir u životu.
Subotom inače nije bilo nikoga, ali sada je ispred ulaza bila direktorova sekretarica. Nervozno je koračala, pa sam zaustavio auto pored nje i spustio prozor.
Stefan: Šta se dogodilo? Jeste li dobro?
Manuela: Javili su mi da se gospodinu Landiju slošilo! Hitna pomoć ga je odvezla u bolnicu, a njegovih sinova nema nigde!
Sa njima onda nije bilo ni Helene... Smestio sam Manuelu u svoj auto, pa sam se zaputio ka gradskoj bolnici. Možda je Helena uspela da ga odvede, ako nikoga drugog nema. U bolnici su nas lako uputili do sobe gde je Trevor ležao, ali nas nisu puštali da mu priđemo. Oko njega je radilo čak četiri lekara, izgleda da je stvar ozbiljna.
Manuela: Izgleda jako loše..!
Trudio sam se da zanemarim njenu paniku, ali je moja polako rasla. Helene nigde nema, gde se izgubila?
Manuela: Šta Vi mislite, hoće li mu biti dobro..?!
Stefan: Da, ovaj... lekari će dati sve od sebe.
Uzalud sam se osvrtao po hodniku nadajući se da ću ugledati Helenu negde. Ko je onda, dovraga, pošao sa Trevorom?! Jedan od lekara je napokon izašao iz njegove sobe, pa sam ga odmah zaustavio.
Stefan: Izvinite, da li je sa gospodinom Landijem došla i jedna brineta?
Doktor: Ne, hitna pomoć ga je pronašla samog u njegovoj kancelariji. Nije imao vazduha, jedva je disao. Moraćemo da uradimo hitnu operaciju na njegovom srcu.
Stefan: Ali... nikoga nije bilo sa njim?
Doktor: Ne, hitna služba je dobila samo jedan poziv i datu adresu kompanije. Kada završimo sa operacijom, sledi mu oporavak.
Odmakao sam se od njega jer mi Trevor nije sada bitan, već Helena. Manuela se ipak približila vratima njegove sobe i verovatno će pitati da je puste unutra. Zadržao sam se za zid i naslonio se čelom na njega hladnog. Još jednom sam pozvao njen broj, pa još jednom i još jednom. Ni na nakon tri poziva njenog odgovora nije bilo. Ne mogu je naći.
Taman kada je telefon u mojoj ruci počeo da zvoni, ponadao sam se da je ona. Ali je bio inspektor da sam odmah posumnjao na najgore.
Inspektor: Gospodine Nevels? Inspektor ovde, imamo velikog pomaka u slučaju.
Stefan: Moraćemo malo da sačekamo, imam neku gužvu sad...
Inspektor: Identifikovali smo lica sa snimka. Pronašli smo ih među dosijeima maloletnih lica. To su Dilan Landi i Tom Landi. Blizanci. I ranije su činili sitne prekršaje, ali su stalno izbegavali popravni dom. Mislimo da ih je otac štitio toga.
Tek sada sam morao da se zadržim za zid da se ne onesvestim. Landi, Landi... ma ne...
Stefan: Re-rekli ste prezime Landi? Dilan i Tom Landi?
Inspektor: Da. A njihov otac je Trevor Landi, bitna i poznata figura. Sada ćemo izdati nalog za hapšenje...
Dok je on govorio o procesu za Helenin stari slučaj, mene je mučio ovaj koji se pretvarao u početak novog. Okrenuo sam se i kroz prozorsko staklo na bolničkoj sobi sam pogledao u Trevorovo lice. Neprijatelji su nam bili ispred nosa, pokraj nas. Samo su čekali pravi trenutak da napadnu...
I napali su.
Napali su bez imalo straha i stida.
Napali su Helenu ponovo.
Nisam je zaštitio....
Gde je moja Hel?