Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 16. deo

~ Izleči mi rane ~
●16.deo●
✦Stefan✦
Ostatak dana sam proveo čudeći se Heleninoj iznenadnoj smirenosti i staloženosti. Čak sam i kancelarijske poslove zapostavio jer mi je okupirala misli. Juče je pobegla od mene, a danas se smirila. Čak je možda i htela nešto više, ali nije smela. Krije tako dobro svoju traumatičnu prošlost, a nije ni svesna da sve to ja već znam.
Rea je ranije otišla u svoj stan, tvrdivši da ima posla. Ben nikada u to nije verovao iako se dobro slagao sa njom. Ironično, jer je Rea iz Irske kao i njegova bivša devojka. Kolika je njegova mržnja jaka, nisam znao da čovek može podneti toliko jaku negativnu energiju.
Ben: Rea je kući, ha?
Stefan: Prestani sa tim insinuacijama. Nema potrebe za tim.
Ben: Zar se ne sećaš početka vaše veze? Uhvatio si je u muškoj svlačionici, presavijenu preko klupe dok ju je neki momak jebao kao životinja.
Uzdahnuo sam i seo za jedan od stolova u kafiću. To je bila istina, druge nedelje naše veze sam zatekao takav prizor, i to u mojoj teretani. Prevazišli smo to, nekako je i bilo fer jer sam i ja gledao druge devojke. Nismo ni znali da će nam veza potrajati šest meseci. Tako da sam na tu "prevaru" i zaboravio, ali je zato Ben tu da me podseća na to.
Stefan: Nemoj da paranoišeš. Već pola godine smo zajedno, skoro pa i živimo zajedno. Ona je dosta vremena u mom stanu, već je ozbiljnije.
Ben: Kako ti kažeš, druže. Ali, prevara je prevara. Ti gledaš druge, ali je nisi prevario.
Naručili smo po čašu viskija, a ja sam se ozbiljno zamislio na tu izjavu. Nisam prevario Reu, barem ne fizički. Ali, u mislima je možda već varam...
Ben: Prevario si je..?
Stefan: Ne, mislim.. ne! Nisam. Ali... razmišljam o Heleni mnogo. Otkako sam je video, ne izlazi mi iz glave. Osećam se čak i loše jer to radim, ali Helena je nešto posebno. Nešto... unikatno. Ona je najnežnije stvorenje na svetu, znam to. Osećam da je takva.
Vrela žestina viskija mi je opekla grlo i time pokušala da ugasi malopre izgovorene reči. Ali te misli ništa ne može da uništi.
Ben: Zaljubljen si u Helenu.
Stefan: Ne, nije to zaljubljenost. To je... želja da je održim u životu, sigurnom i srećnom. Ne želim da drhti i da živi u strahu, želim da se stalno smeje. A nijednom je još nisam video da se smeši...
Ben: Druže, to nije zaljubljenost. To je ljubav.
Sa osmehom me je presekao i otpio svoj viski. Ma kakva ljubav! Nije u tome stvar! Mada... da je možda bila drugačija sudbina, možda bi se ljubav i desila.
Ben: Kako volim što se ućutiš jer sam u pravu..!
Ni na ovo nisam imao prigovor, razmišljao sam o drugačijem ishodu. Šta bi bilo da smo Helena i ja bili zajedno nakon te kobne noći? Da li bi se uz mene osećala sigurno i voljeno? Da li bi me se plašila kao što me se sada plaši?
Stefan: Znaš... iako je nisam nikada pre u životu video... prirasla mi je srcu tada u bolnici. Bilo mi je žao što sam je takvu našao, ali sam bio zadovoljan što je ostala živa. Što sam je ja održao u životu.
Ben: A nje ujutru nije bilo.
Stefan: Nije... nestala je.
✻SEDAM GODINA RANIJE✻
Dežurao sam ispred bolničke sobe cele noći i nisam skidao pogled sa njenog namučenog lica. Maska joj je pomagala da diše cele noći i nije se budila dugo nakon operacije. Sada je u plitkom snu, odbija da razgovara sa svima. Jedino što sam znao je da se zove Helena, i to sam slučajno načuo od lekara. Ime joj je pristajalo uz lice i to me je teralo da se smešim. Pred zoru su me noge i stomak izdali, pa sam morao da siđem u bolničku kantinu i pojedem nešto. Malo mi je falilo da se onesvestim. Žurio sam sa jelom, pa sam se nakon pola sata vratio na sprat gde je Helena ležala. Uspaničio sam se kada sam video prazan krevet, te sam ispustio flašicu vode na pod.
Stefan: Gde je?! Gde je devojka iz ove sobe?!
Xx: Roditelji su došli i odveli je uz pristanak lekara.
Iznervirao sam i medicinsku sestru, a nije bilo načina da je nađem. Pronašao sam je i izgubio za manje od jednog dana...
✻SADAŠNJOST✻
Stefan: To jutro mi je bilo jedno od težih. Nisam mogao samo na osnovu imena da je nađem, tako sam u neznanju živeo sedam godina.
Eksirao sam viski do kraja i žustro odmahnuo glavom od njegove žestine. Dođavola, sve mi smeta osim Helene!
Ben: Imaš li u planu da joj kažeš ko si ti zapravo?
Klimnuo sam glavom. Zaslužuje da zna, mada ne želim nikakvu zahvalnost od nje.
Stefan: Samo želim da je živa i srećna, to je sasvim dovoljno meni.
Ben: Srećna sa tobom, zar ne?
Naglo sam podigao pogled ka njemu, ponosno se smeškao. Možda i jesam želeo da budem sa njom, ili barem da budem u njenom životu. Možda bih je zaista usrećio...
Stefan: Ko zna, možda bismo i mogli da budemo srećni. Da su drugačije okolnosti...
Ben: Onda promeni okolnosti. Ako si već toliko zaigran za to, promeni okolnosti i ostvari to o čemu maštaš.
Nasmešio sam se i zavrteo praznu čašu na stolu. Kad se Helena ne bi plašila mene, možda bi i uspelo. Ali posle toliko godina, zar se tu nešto može učiniti?