Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 83. deo

~ Izleči mi rane ~
●83.deo●
✻PAR DANA KASNIJE✻
✦Helena✦
Sama Stefanova ideja da bismo mogli da pogledamo neke stanove za nas dvoje me je naterala da na poslu u pauzi pogledam oglase na internetu. Iako smo samo stanove pominjali, izlazile su i kuće sa malim i velikim dvorištima. Toliko oglasa je bilo da sam sve želela da kupim samo da imam toliko novca!
Manuelu sam ugledala kroz staklo i pre nego što je krenula da pokuca na vrata moje kancelarije, pa sam joj rukom dala znak da samo uđe.
Helena: Nešto je iskočilo hitno?
Manuela: Ne, imate posetu.
Helena: Ko je došao?
Manuela: Neka Rea Paterson.
Iznenađeno sam podigla obrve i blago se štrecnula. Šta Rea traži na mom radnom mestu?
Helena: Am.. dobro, pusti je da uđe.
Popravila sam kragnu sakoa i ustala sa svoje stolice. Ovo će biti ili zanimljivo ili jako loše... Odmah sam ugledala njenu kovrdžavu kosu crnju od noći kako skakuće pri njenom hodu. Oprezno je zakoračila u moju kancelariju pa se na tren osmehnula. Ali samo na tren.
Rea: Zdravo, Helena.
Helena: Zdravo, Rea.
Oklevala je povremeno me gledajući, te sam je uputila na stolicu jer ovo neće biti kratak susret. Sela sam preko puta nje i uzdahnula.
Rea: Došla sam da se pozdravim.
Zbunjeno sam je pogledala, te je spustila na sto avionsku kartu. Destinacija je bila Dablin, Irska.
Helena: Odlaziš?
Rea: Da, vraćam se nazad u svoju zemlju. Ovde mi nije više ništa ostalo...
Ta rečenica je izazvala tugu u meni jer vrlo dobro poznajem njen osećaj. Znam kako je kad izgubiš sve što si imao u samo jednoj sekundi...
Helena: Žao mi je što se tako osećaš... Ako ti misliš da ti je tako bolje...
Rea: Posle svega sa Stefanom, a onda i sa Benom... previše je to problema i haosa u jednom malom gradu kao što je Dandi.
Našalila se, pa sam se i ja nasmejala.
Helena: Jesi li rekla.. Stefanu?
Rea: Ne, ostavila sam mu samo pismo za otkazom na radnom stolu. Ben svakako nije tu, saznaće od vas da sam otišla.
Sve je imalo razloga što je govorila, osim toga što je ovde.
Helena: Zašto si onda došla jedino kod mene?
Pomalo bojažljivo sam upitala i zagledala se u njene zelene oči. Tražila sam odgovor i pre nego što je progovorila.
Rea: Želela sam i da ti se izvinim. Prošla si toliko loših stvari i još sam ti i ja sa svojim ponašanjem trebala. Nikako to nisam smela da uradim.
Helena: Samo sam želela da razumeš da ti nisam otela Stefana. Njegov izbor je bio, a to što smo se znali još od ranije... možda to možemo nazvati slučajnošću.
Klimnula je glavom i uzela natrag avionsku kartu smestivši je u svoju tašnu.
Rea: Zaista mi je žao što sam ti pretila. Bilo je bespotrebno jer je Stefan oduvek voleo tebe. Godinama je mislio samo o tebi.
Nežno sam se nasmešila i ustala zajedno sa njom. Vreme je da pođe.
Helena: Preneću Stefanu da si dolazila. I.. budi srećna gde god da se nađeš u budućnosti.
Čudila sam se svojoj brutalnoj iskrenosti, a još više kada sam joj raširenih ruku prišla pruživši joj zagrljaj. Sve te ratne sekire su se zakopale kada je svako od nas sada pronašao svoj put.
Rea: Budite i vi srećni, zaslužujete to. Imam osećaj da ćete ti i Stefan ostariti zajedno...
Čvrsto me je stegla na kraju, a potom izašla iz kancelarije uz mahanje kroz staklo.
Stefan i ja da ostarimo zajedno?
Nasmešila sam se na to.