Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 137. deo

~ Izleči mi rane ~
●137.deo●
✻NAREDNO JUTRO✻
✦Ben✦
Dvoje golupčića su bili preumorni da mi čak i otvore vrata svog stana, pa sam morao da iskoristim svoju kopiju ključa kako bih pokupio Andreja. Dovoljno mi je bilo što mi je Stefan preko telefona rekao "Zauzeti smo" i to zadihan da znam na šta tačno misli. Malo privatnosti i intime i njima treba, pa sam obukao Andreja toplije i izveo ga u jutarnju šetnju u parku. Osim klackalica, ljuljaški i tobogana nije bilo ničeg zanimljivog. Još je bilo prerano da ga samog pustim na bilo šta od toga, tako da nam je samo šetnja preostala.
Andrej: Sneg.. ne..
Ben: Nema više snega, lepi. Otopilo se sve, uskoro nam stiže proleće. Zato će biti puno cveća, šarenila, moći ćemo da pravimo bukete. Hoćemo li da pravimo pa da možeš mami da nosiš?
Klimnuo je glavom i privio se meni uz vrat grleći me. Obožavam ovog klinca sve više i više, a kod mene je najumiljatiji. Voleo sam da ga razmazim kad god bismo bili samo on i ja, a ne verujem da ni Stefan i Helena nisu bili popustljivi prema njemu. Ipak je on njihov prvenac nakon što su jednu bebu tragično izgubili. Možda prevelikom ljubavlju prema Andreju žele da se oduže i tom nesuđenom detetu...
Pronašli smo jednu praznu klupu i smestili se na nju. Tačnije, samo ja jer je Andrej neumoran i želi samo da se šetka ispred mene.
Ben: Koliko je tvoj život lak, moj lepi Andreje...
Pomazio sam ga po glavici preko zimske kape, a zatim sam uslikao nekoliko slika. Odmah sam to poslao Stefanu i Heleni, ali odgovora nije bilo. Prezauzeti su oni sada, treba nadoknaditi svašta..! Slike sam poslao i Rei, koja je nedugo zatim i odgovorila.
"Presladak je! Prosto poželiš da imaš dete."
Poruka je bila takva da sam se od potpuno suvog grla zagrcnuo i počeo da kašljem. Da li i ona razmišlja isto kao i ja? Možda je Andrej toliko uticao na oboje da poželimo dete...
Andrej: Cika Bene?
Osmehnuo sam mu se da ne pomisli da sam odlutao negde, a zapravo nisam bio na ovoj planeti. Mislima sam bio milion kilometara odavde..!
Ben: Tako ti je to, moj Andreje... život prolazi. A ja? Ja sam se zaljubio ponovo nakon propale ljubavi. Zarekao sam se da neću ponovo pasti na Irkinju zbog njihovog karaktera, a sada želim dete, i to baš sa Irkinjom! Ko zna, možda to i ispadne dobra kombinacija... A ti Andreje, tek ćeš da se susretneš sa ljubavlju. Biće nam i to zabavno kada dođe.
Pogledom sam odlutao, pa sam se dozvao sebi i bacio pogled na Andreja. On me nije ni slušao, stajao je nepomično i gledao negde ka ljuljaškama. Začkiljio sam bolje i ugledao malu devojčicu u roze jaknici kako mu se osmehuje. Taj isti osmeh je imao i Andrej. Ljubav je došla baš kada sam o njoj pričao..! Samo se nisam nadao da će tako brzo.
Ben: Andreje... Jesi li tu ili gledaš u nekoga?
Odmah se trgao i okrenuo ka meni, ali nije izostavio da toj istoj devojčici mahne. Šta li će nam Helena reći na sve ovo? Da li će biti spremna na snaju?!
Sam sebi sam se nasmejao naglas, pa sam žustro uhvatio Andreja i počeo da ga golicam dok nije krenuo da se kikoće i cereka.
Ben: Mali vragu! Ti bi već sad da imaš devojku!
Andrej: Nemoj, cika Bene!
Kikotao se iz sveg srca, pa sam ga celog izljubio. Stvarno su deca najlepša magija ovog sveta.