~ Izleči mi rane ~
●103.deo●
✻JUTRO✻
✦Helena✦
Cele noći sam mirnim snom spavala u bolničkoj postelji. Kroz neke kratke prekide se sećam da su mi vadili krv i menjali infuziju tokom noći, a da je Stefan budnim okom sve to pratio. Sada sam otvorila oči i ugledala Stefana kako spava naslonjen na ivicu mog kreveta. Ovlaš je čelo naslonio na moje butine i to mu je bio veoma neudoban položaj, ali nije želeo da me dira. Nasmešila sam se blago i pružila prste ka njemu da ga dodirnem. I samo taj jedan dan razdvojenosti je učinio mnogo. Brada mu je izrasla, pa me je bockala u jagodice prstiju. Trznuo se odmah i sanjivim očima me pogledao uplašeno.
Stefan: Moja Hel...
Helena: Spavao si tako slatko, nisam htela da te probudim..
Stefan: Samo sam malo zadremao.. Inače sam bio budan, da znaš.
Pravdao mi se smešno dok je trljao oči da bi se lakše probudio. Kao neki medicinski radnik je proveravao koja infuzija mi sada teče i kakvi su podaci na monitoru sa druge strane kreveta. Soba mi je ličila na onu od pre osam godina, ali je sada sve novije i čistije. Ponovo se osećam sigurno.
Stefan: Tako mi je drago što nisi povređena...
Prošaputao je tiho na mom čelu i poljubio ga, a zatim se spustio do mojih usana. Započeo je nežni poljubac, koji je već sledećim potezom produbio.
Helena: Nedostajao si mi... ni sama ne znam kako sam živa. Imala sam jaku želju da preživim samo zbog tebe.
Stefan: Toliko želim da ih ubijem golim rukama..!
Helena: Šššš... bitno je da sada imamo mira.
Dlanom sam mu dotakla obraz i pomazila ga. Imam i ja tu želju, ali mi je sreća sa Stefanom preča. To mi je važnije i želim samo to da imam u životu da bih bila zadovoljna. Ništa više.
Doktor: Dobro jutro, gospođice Gildej. Kako se osećate?
Helena: Umorno dosta, ali bolje čim sam na sigurnom. Moraću odmah da dam izjavu policiji?
Doktor: To ćemo kasnije, čim obavim jutarnje preglede i vidim Vaše rezultate.
Stefan je sedeo na stolici sa strane mog kreveta držeći me za ruku dok mu je palac prelazio preko moje kože. Taj maleni pokret i maženje je davalo veliko količinu mira mojoj duši.
Doktor: Osim što ste pretrpeli dosta stresa i malo više se nagutali mirisa alkohola, sve je u najboljem redu. Čak mi ovde rezultati krvi pokazuju da ste u drugom stanju.
Tada su mi se zenice raširile i nesvesno sam stegla Stefanovu ruku.
Helena: Dr-drugo stanje? Ja sam u drugom stanju?
Doktor: Sada ćemo uraditi i ultrazvuk, ali krv nikada ne laže. Ultrazvukom ćemo i potvrditi nalaze, ali i proveriti stanje fetusa.
I Stefan je bio šokiran ovom vešću kao i ja. Ja sam trudna, naše dete je sada u meni... Sve je to bilo preveliko za shvatanje nakon svih potresa i nervoze.
Doktor: Prema računici, trebalo bi da ste već uveliko u drugom mesecu.
Helena: Ali nikakvi simptomi... osim ciklusa...
Tada je i meni bilo jasno da se od sve gužve toga nisam ni setila. Zar da tako nešto promašim i ne primetim?!
Hladan gel potreban za ultrazvuk se prolio po mom stomaku, pa su se na monitoru pojavili crno-beli kadrovi. Čuli su se otkucaji srca, ali ne onoliko brzi kao što sam očekivala. Doktor se ubrzo namrštio gledajući u ekran, a zatim i u te otkucaje.
Stefan: Nešto nije u redu? Šta se dešava?
Doktor: Otkucaji srca su preslabi za ovo doba. Trebalo mi da budu dvaput brži...
Uhvatio me je strah, pa sam se izdigla na laktove da i sama vidim linije otkucaja srca koje su se štampale sa mašine. Čak su moji otkucaji bili brži..!
Helena: Šta ovo znači?
I dalje namršten, posmatrao je ekran gde se slabo videla malena tačka. To je naše detence... još nije ni počelo da se razvija kako treba, na samom početku života je.
Doktor: Pretrpeli ste veliki stres, gospođice Gildej. Nažalost, moram vam oboma reći da prognoze nisu dobre. Fetus u ovakvom stanju neće preživeti.
Ruke su me izdale i pala sam nazad na jastuk u krevetu. Zar da ovako lepe vesti budu tako brzo budu uništene?! Zar opet nema sreće za nas dvoje?
Stefan: Zar nema nikakve šanse..?
Doktor: Najbolja opcija je abortus, jer bi nastavak trudnoće mogao biti poguban i za fetus i za trudnicu. U svakom slučaju, spontani pobačaj se može očekivati ako se abortus ne uradi.
Obojica su u mene pogledali, na meni je odluka. Znala sam da bi Stefan sve učinio za mene i moj život, ali ne mogu uništiti tek tako započet život u meni...
Doktor: Ostaviću vas sada same, pa ću doći kasnije sa medicinskim sestrama.
Pokrila sam se čaršavom skoro do grla, kao da ću time sačuvati našu bebu od svakog zla.
Helena: Zar i ovo da nas zadesi..?
Stefan: Moja Hel... dušo moja. Preguraćemo i ovo zajedno. Ali moramo paziti na tvoje zdravlje, zato...
Helena: Ne. Ne misliš sigurno da abortiram..?!
Disanje mi se ubrzalo, a i njegove oči su se uplašile kad i moje. Ne mogu dati ovo dete, ne mogu ga uništiti..!
Stefan: I tvoje zdravlje je u pitanju, ljubavi... šta ćemo ako ti se nešto dogodi..?
Helena: Ali ovo je naše dete, Stef. Ne mogu to uraditi. Ne želim da nam uništim i ovo!
Odmahnula sam glavom i snažnije stegla rub čaršava. Ovu trudnoću ću izdržati do kraja, moram je izdržati. Ovo dete će živeti.
YOU ARE READING
Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]
RomanceProšlost je izjeda svakim danom sve više. Zakopala ju je duboko u sebe, ali dovoljno je samo da vidi svoj odraz u ogledalu da se svega seti. Svakog pokreta, šuma, bolesnih i prljavih reči i dodira na njenom telu, grohotnog smeha zbog njihove opklade...