Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 116. deo

~ Izleči mi rane ~
●116.deo●
✻PAR DANA KASNIJE✻
✦Inspektor✦
Žrtve silovanja su vrlo teška tema za svakog inspektora.
Za svaku policijsku stanicu.
Za svako ljudsko biće.
Nije lako raditi sa takvim žrtvama kada im je sve već naglavačke pošlo. Zato se od sudije ponekad traži da žrtva ne prisustvuje suđenju kako se ne bi ponovo susretala sa svojim počiniocima. Isprva sam to sam želeo, a zatim su se i Stefan i Helena javili sa istim stavom. Ne žele da prolaze kroz tu proceduru uživo, zato sam poslao zahtev sudiji i tužiocima koji su to odobrili. Ni Stefan ni Helena neće morati da prisustvuju suđenju, sve je na našim dokazima i Heleninim pismenim izveštajima.
Čekao sam sa kolegama u sudnici gde se tihi žamor ljudi čuo. Optuženi Trevor i njegovi sinovi Dilan i Tom su pod nadzorom pušteni van sudnice dok porota veća. Naslonio sam glavu unazad i zažmurio dok sam svoje prste nervozno lomio. Većanje porote može mnogo da se oduži, možda potraje i nekoliko dana. A to nikako ne želim. Želim da se presuda donese danas, da lica ovih nitkova vidim iza zarđalih zatvorskih rešetaka.
Sudija: Pozovite optužene natrag!
Porotnici su se jedan za drugim vraćali u sudnicu, a obezbeđenje je dovelo nazad Trevora, Dilana i Toma. Uplašio sam se u istoj sekundi gledajući u raznolika lica porotnika. Nisam mogao da razaznam da li su presudili ili ne. Svi smo ustali i slušali izjave porote. Svi su glasali da su krivi po svim tačkama optužnica. Odmah mi je laknulo, a sada je samo ostalo da se odrede kazne.
Sudija: Pošto je porota odlučila da su optuženi krivi, sprovode se sledeće mere. Dilanu Landiju i Tomu Landiju se određuje doživotna zatvorska robija po osnovu za silovanje Helene Gildej izvršeno pre osam godina, kao i za skorašnju otmicu i psihičko mučenje. Zatvorsku kaznu će odsluživati razdvojeni. Njihovom ocu, Trevoru Landiju, određuje se zatvorska kazna od petnaest godina zbog prikrivanja počinilaca u periodu nastanka zločina, a zbog njegovog nestabilnog zdravstvenog stanja biće mu pružena sva neophodna lekarska nega. Slučaj zatvoren!
Udarcem sudijinog čekića je okončao svu Heleninu dugogodišnju muku, a i meni olakšao znajući da sam time isterao pravdu za još jednu žrtvu. Za još jednu žensku osobu. U lisicama su odveli njih trojicu i tada sam zapravo krenuo samo za Trevorom. O Dilanu i Tomu nemam nikakvih reči, čak ni gadnih. Ni toga nisu bili vredni. Svojim autom sam pratio kombi koji je vozio Trevora do zatvorske zgrade, pa sam ih izdaleka pratio do jedne od zajedničkih ćelija. U jednoj ćeliji borave najviše dvadeset osuđenika, i Trevor će biti u jednoj od njih.
Kroz mali prorez na metalnim vratima sam ga gledao kako se nakon teške operacije i sporog oporavka gega do svog slobodnog ležaja u kom će provesti narednih petnaest godina.
Inspektor: Gospodine Landi..!
Dozvao sam ga kroz taj uski prorez i dogegao se natrag do mene. Podočnjaci su mu se produbili od nespavanja i mučenja oko suđenja.
Inspektor: Ne znam da li će ovo što ću Vam reći uopšte zvučati pametno, ali... donekle i razumem Vaše postupke. Oni su Vaši sinovi, Vaša krv. Oni su Vam bili ceo svet, želeli ste da ih sačuvate. Ali to Vas ne čini svecem.
Trevor: Sve to već znam, inspektore. Sada ću plaćati svoju kaznu koju sam odavno trebao da platim.
Sa tim rečima se okrenuo i smestio na svoj tanki dušek u donji deo metalnog kreveta na sprat.