Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 15. deo

~ Izleči mi rane ~
●15.deo●
✦Pisac✦
Malo se u Dandiju pričalo o zločinima. Od tako malog gradića nije se ni očekivalo da će nekog svirepog i stravičnog zločina i biti. Ali, baš je to zadesilo Helenu. Silovanje, iživljavanje nad ženskim telom bez pristanka, prevelika je trauma za jednu petnaestogodišnju devojku. Kako izaći na ulicu bez straha, bez osuđujućih pogleda i raznih priča iza leđa? Nemoguće je to u malom mestu, tračevi se šire brzinom munje. Zato su Helenini roditelji već nakon dva dana spakovali najosnovnije stvari i napustili Dandi. Razgovori sa policijom su bili obavljeni, uzeti su uzorci i fizički dokazi kako bi se istraga otvorila, ali je ostalo samo na tome. Nisu imali koga da optuže niti da privedu. Razočarenje je preplavilo i Helenu i njene roditelje koji su je udaljili odatle što su brže mogli. Ipak, ni ta udaljenost nije mnogo pomogla. Helena se povukla u sebe iako je nastavila najnormalnije da odlazi u školu, a kasnije na fakultet. Ono što je falilo je njeno druženje i stari blistavi osmeh, ostala je uskraćena.
Šta bi drugi ljudi rekli na sve to?
Verovatno da nikada neće preboleti tu traumu.
Možda su i u pravu, teška i bolna je to tema. Možda zaista ne može da se preboleti, niti da se zaboravi. Ali se možda može živeti sa njom u senci. Možda je možemo ostaviti u prošlosti kao gadnu lekciju.
To je Helena imala u planu kada se vratila u Dandi. Pokušaće na sve načine da se suoči sa traumom i na neki način je prevaziđe. I sama shvata da ne ume da živi sa tom temom koja joj zaposeda misli.
Vezala je kosu u visoki konjski rep i uz duboki uzdah je kročila u glavnu salu teretane. Bilo je poznatih lica tu, koji su svedočili njenom jučerašnjem usplahirenom begu. Nije znala kako da im objasni šta se dogodilo, ali iznenada nije ni osećala potrebu da se njima pravda. Jedina osoba kojoj je možda i bila dužna objašnjenje je Stefan. Pobegla je od njega kao đavo od krsta. Danas ga nije našla u sali, možda će joj se opet prikrasti sa leđa kao i juče.
Helena: Možda je ipak ostao uvređen...
Stefan: Dobar dan.
Hladno je ušetao u salu da se Helena sa krivicom okrenula ka njemu. Znala je da se uvredio, možda čak i naljutio što je tako otrčala od njega.
Helena: Juče...
Stefan: Ne morate da objašnjavate. Ovde ste da vežbate.
Bez ikakvog kontakta očima je nameštao spravu namenjenu za zgibove, novu vežbu koja je danas na redu za Helenu. Krivica u njoj se jako povećala jer nije dobila ni priliku da objasni svoje loše ponašanje, iako je imala razloga za to.
Stefan: Zgibovi su ujedno i najbolja i najteža vežba, za bilo koji pol. Za žene verovatno još teža, ali se time jačaju mišići gornjeg dela tela, kao i ramena. Primetio sam juče da Vam je to slabiji deo. Zato su zgibovi danas na redu.
Napamet je Stefan objašnjavao Heleni kako da najbolje odradi zadate vežbe, dok je ona pomno slušala. Koliko je slušala, toliko je i želela da ispravi svoju grešku. Uhvatila je odlučno poprečnu šipku i udahnula pre nego što je svoje telo stegla kako bi se cela podigla.
Stefan: Sad se podignite.
Stefanova "naredba" ju je motivisala, pa je uz ravnomerno disanje uspela čak šest podizanja da napravi. Stefanova želja je bila da uradi osam, ali su se već pri sedmom podizanju Helenine ruke zatresle.
Helena: Ne mogu...
Prošaputala je više za sebe dok su joj ruke otkazivale, te ju je Stefan iznenada uhvatio za struk otpozadi i bezbedno ju je spustio na zemlju. Baš ono zbog čega je Helena juče pobegla sada se ponovilo, ali sa malim okretom. Sada se Helena nije izbezumila, već je mirno stajala i pustila da njeno telo oseti i upozna Stefanove ruke. Delovale su snažno i odlučno, a opet nežno da žensko telo umire. Helena je bila malo niža od Stefana iako je pet godina mlađa od njega. Njena kosa je plesala oko Stefanovog lica i vrata, pa se on lako setio nje. Sve više se poklapa ona mala devojka sa Helenom koju konačno drži.
Stefan: Povredili biste se da ste pali na pod... zato sam Vas uhvatio.
Helena se nije uplašila, već se krišom osmehnula. Zašto se nasmešila, ni sama nije znala. Lagano se okrenula ka njemu i pogledala ga pravo u njegove plave oči. Preplanuo ten na njegovom licu je bio sušta suprotnost njenom prebledelom. Želela je u jednom trenutku da ga dotakne po snažnim rukama, ali se plašila. Plašila se da ne izazove nešto i da ne završi povređena kao pre. Toliko mlado je delovao u njenim očima, skoro pa poznato...
Helena: Hvala Vam.
Stefan: Nema problema.
Prvi i jedini put da se Helena nije plašila njega, a nije ni pobegla od njega. Dok je Stefan vrlo dobro znao ko je Helena, ona nije imala pojma. Možda je negde duboko u duši imala nagoveštaj koji je um ignorisao.
Ali jedno je bilo sigurno - hteli oni ili ne, dva para očiju su jedno drugome bacile varnice kojih će oni tek biti svesni.