Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 63. deo

~ Izleči mi rane ~
●63.deo●
✻DVE NEDELJE KASNIJE✻
✦Helena✦
I nakon Benovog iznenadnog priznanja da je zaljubljen u mene, imala sam dodatni razlog da u širokom krugu izbegavam teretanu. Tako nisam mogla da viđam nepodnošljivu Reu, povređenog Stefana ali i povređenog Bena. Mnogo toga se dogodilo u ovih mesec dana, pretežno loših stvari pa mi se avgust brzo završavao. Prebrzo. Razgovori sa Sonjom su se svodili na regularne jer ja i dalje nisam bila spremna da pričam o konkretnom problemu, dok je Sonja bila ubeđena da ću moći da se smirim kada ponovo u svojoj glavi prođem kroz traumu. Nije baš bilo tako jednostavno suočiti se sa time...
Međutim, moj posao nije trpeo ništa. Štaviše, radila sam odlično i ubrzano. Pošto je Stefanov i Rein stan bio prioritet, dve nedelje mi je on bio glavni projekat na stolu dok su svi ostali strpljivo čekali. I sama sam bila zadovoljna svojim radom iako me je bolelo što je to za njih. Na crtežima je jedino odskakala spavaća soba zbog jarko crvene boje koju je Rea zahtevala, dok je ostatak stana bio u nijansama svetlo braon boje. Naručeni nameštaj je polako počeo da pristiže nakon dve nedelje i sve se poklapalo kako sam i obećala. Ako već ne mogu da je podnesem kada je sa Stefanom, mogu svoju profesionalnost držati na zavidnom nivou koju ona nikada neće imati.
Na pauzi za ručak sam taksijem otišla do teretane sa sve završenim projektom u rukama. Novi natpis koji sam uradila pri renoviranju je svetleo jače nego prethodni, pa sam se nesvesno nasmešila. Ipak ima i lepih uspomena odavde...
Helena: U redu je, Helena. Uđi, predaj projekat i pozdravi se...
Teško sam disala dok me je lift vodio ka teretani. Na recepciji sam očekivala da ću videti Bena, ali ga nije bilo tu. Barem ne moram da prolazim kroz još jednu neprijatnu tišinu i sa njim. Ispred Stefanove kancelarije sam zastala, a zatim dvaput pokucala tiho pre nego što sam otvorila vrata. Unutra je Ben bio sa Stefanom, a ja ne znam čiji pogled od njih dvojice mi je bio bolniji. Uspela sam nekako ni kriva ni dužna da nateram obojicu da se zaljube u mene. Da li je Ben išta rekao Stefanu..?
Helena: Došla sam nenajavljena, izvinjavam se.
Ben: Biću ja na recepciji, prošlo je dosta vremena već...
Izbegavao je moj pogled, a i ja sam njegov dok sa druge strane Stefan nije znao o čemu se radi. Ja ni ne želim da mu kažem, nije to na meni sada kada smo niko i ništa. I dalje se nije obrijao, brada mu je još gušća.
Stefan: Mislio sam da te više nikad neću videti...
Helena: Ne mogu otići kada imam posao ovde. Zato sam i došla, završila sam projekat.
Raširila sam crteže i počela prstom da mu objašnjavam sve što sam osmislila. Teže je nego što sam mislila, nove rane se otvaraju preko starih.
Stefan: Ne zanima me stan, Hel...
Helena: Nemoj me tako zvati... pogotovo ne sada...
Stefan: Uvek ćeš biti moja Hel, htela ti to ili ne.
Uhvatio me je za ruku i tek tada se moje grlo zatvorilo. Došla sam samo na kratko, a već mi deluje kao da sam ovde čitavu večnost. Ustao je, zaobišao radni sto i stao ispred mene uzevši me i za drugu ruku. Nisam imala drugog izbora osim da ga po poslednji put pogledam u plave oči.
Stefan: Zar ne vidiš da smo oboje mrtvi? Zar je ovako moralo..?
Helena: Ne mogu ponovo kroz isto prolaziti, Stefane... Dok se sva moja prošlost ne ugasi u meni, ne možemo o ovome pričati. I još nešto... želim da se iščlanim iz teretane.
Još jedan udarac sam mu zadala.
Stefan: Ne.. ne Helena, ne..!
Helena: Ne mogu dolaziti ovde i gledati vas zajedno, prosto ne mogu...
Odjednom, njegove ruke više nisu bile na mojima već su se izgubile u mojoj kosi. Uz moje suze i Stefanove su se pridružile.
Stefan: Kako ću te onda viđati..? Nemojmo ovo da radimo, Helena...
Helena: Ti budi srećan i ne zaboravi me...
Drhtavo sam podigla ruku i dlanom mu dodirnula topli obraz mokar od suza. Pronašla sam svog heroja i mislila da ću sa njim prebroditi sve i da ću sa njim naći svoju zasluženu sreću... ali nije uspelo.
Moje rane nikada neće biti izlečene.
Ostavila sam ga uplakanog u kancelariji i izjurila iz čitave zgrade, sevši pravo u taksi koji me je do sada čekao strpljivo. Zbog moj Stefane...