Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 109. deo

~ Izleči mi rane ~
●109.deo●
✦Stefan✦
Moja zabrinutost za Helenu ipak nije bila iz čista mira, i Sonja se sa mnom slagala. Sve je delovalo... veštački. Helenino ponašanje, reči, pa čak i poneki osmesi. Brinuo sam se da će ta skrivena lava u njoj samo buknuti u jednom trenutku i tada će za spas biti vrlo mala šansa.
Večerali smo zajedno, pa sam se ja vratio u spavaću sobu dok je Helena razgovarala sa svojom mamom u dnevnoj sobi. Čuo sam opet negodovanje što je značilo da ni njena mama ne može da je predomisli. Ne preostaje mi ništa više.
Helena: Svi ste me iznervirali! Zašto se prosto niko nije obradovao tome da ću roditi dete?! Čak se ni ti nisi obradovao!
Ušla je žustro u spavaću sobu i bacila telefon ljutito na dušek. Namrgođeno me je gledala, a kako i ne bi. Možda je mislila da sam ja sve pozvao i naterao ih da je predomisle. A nije tako, samo se brinem za njeno i zdravlje i zdravlje naše bebe. Prvi put i da se Helena ovako izvikala preda mnom...
Stefan: Kako možeš to da kažeš..? Umro bih za vas oboje.
Na kolenima sam se po dušeku dogegao do nje i obujmio joj tople obraze. Umiljati pogled u očima joj se odmah stvorio.
Stefan: Znaš i sama da ti uvek želim samo najbolje na svetu. Pomislio sam da... da će to možda biti bolje za tebe. Ali... možda si i ti u pravu. Možda sam previše zabrinut.
Ovlaš mi je poljubila usne, te me je zagrlila. Ućutali smo se i grlili u polumraku.
Stefan: Jesmo li izgladili ovu viku od malopre?
Helena: Naravno. I izvini za to...
Štipnuo sam je za obraz i povukao ka krevetu. Ležali smo zagrljeni, te sam rukom prešao preko Heleninog stomaka. Možda da se ja promenim malo, da mislim drugačije. Da budem pozitivniji. U Heleninom stomaku raste deo mene, treba da budem bolji. Da spremno dočekam to dete... ili već ono što nam se sprema. Helenina ruka je poklopila moju.
Helena: Uskoro će stomak početi da raste. A ja jedva čekam da počne da se rita, tad će biti zabavno.
Stefan: Možda i bude mirna beba, da povuče na tebe.
Helena: Ne, ipak će biti jaka beba, ti si snažan i voliš boks. Sigurno će biti puno udaraca.
Zakikotala se, pa sam joj otisnuo poljubac u vrat. Miris njene kose mi se uvukao u nos. A opet, duša me boli. Rizik neće proći još, ako uopšte prođe... Ne želim da doživim tu bol. Ne želim ja, a kamoli Helena. Nju će to nakon svega dotući..! Mogu samo da se molim da naredni period protekne u najsavršenijem redu.
Helena: Zamislio si se.
Stefan: Odlutam malo tako...
Helena: Nemoj se brinuti, bićemo svo troje dobro...
Prošaputala je tiho, ali je i tu njen glas napukao. Ni ona nije u to potpuno verovala. Ubeđivala je i sebe i sve oko nje da će sve biti u redu, a verovatno neće.
Stefan: Bićemo dobro, naravno...