Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 76. deo

~ Izleči mi rane ~
●76.deo●
✻JUTRO✻
✦Helena✦
Opijena snažnim mirisom Stefanove kože, osećala sam da sam preterala u spavanju. Ko zna i koliko je sati sada, ali moje telo ne može da se natera da ustane iz kreveta. Polako sam otvorila oči i našla se blizu Stefanovog lica. Čak i dok spava sam mogla da mu zavirim u misli. Ne znam ni kako smo zaspali ovako zagrljeni, u istom krevetu. Dok je Stefan bio u svojoj jučerašnjoj odeći, ja sam bila u svojoj letnjoj pidžami - majici na tanke bretele i šorts. Spavali bismo u istom stanu, ali ne i u istom krevetu. Sada, kada me grli i izdiše vrući vazduh oko mene, ne mogu da ignorišem sve što osećam. Sedevši sinoć u njegovom krilu je dalo neke nove emocije i leptiriće u stomaku. Svaki delić kože mi se naježio i bila sam na jako sitnom koraku da napravim nešto više sa nama.
Vrhom prsta sam prešla preko njegove brade koja je počela da raste, pa se on polako budio.
Stefan: Dobro jutro...
Helena: Dobro jutro, Stefane.
Njegovo ime je nežno prelazilo preko mojih usana. Tek nakon par trenutaka se zaista probudio i video gde leži.
Stefan: Kako smo...
Helena: Od umora smo samo zaspali, izgleda.
Klimnuo je polako glavom i zevnuo pospano. Možda mu je čak i žao što se nešto nije dogodilo noćas, kao što je meni žao.
Stefan: Pošto je sinoć večera bila neuspešna, šta kažeš na jedan fini doručak?
Helena: To bi dobro došla, ogladnela sam..!
Nasmešio se, a potom me ostavio samu u spavaćoj sobi. Ležala sam na leđima i zamišljeno zurila u plafon. Dok ja budem čekala pravi trenutak, možda će mi on i izmaći ispred nosa..! Žustro sam skočila iz kreveta i stala ispred ogledala posmatrajući svoj odraz. Šta ja to radim, šta čekam?!
Odmahnula sam rukama i izašla iz sobe ni ne misleći o tome da se presvučem.
Stefan: Spremam vafle sa kuglama šlaga i prelivom od čokolade ili jagode. To možeš da biraš. Obećavam ti, svideće ti se..!
Nasmešila sam se, te sam se zadržala za njegovu mišičavu ruku. Do maločas sam bila visoko samouverena, a sada ne mogu ni da pisnem pred njim!
Helena: Primetila sam da si malo razočaran. Možda čak i malo više. I to je zbog toga što stojimo u mestu. I znam, ne treba samo na rečima da se zasniva naša veza, ali...
Prekinula sam rečenicu naglo kada me je uhvatio za struk i podigao na kuhinjsku ploču pokraj šporeta. Smestio se između mojih kolena i duboko uzdahnuo.
Stefan: Slušaj me, znam tvoje granice. Upoznala si me sa njima, a ja ih neću prekršiti ni u ludilu. I dalje smem samo tvoje ramence da ljubim, hm..?
Prvobitna granica mi je bila rame, dotle sam smela da mu se prepustim i uživam u poljupcima koje njegove usne čine. I sada su klizile po ivici mog levog ramena, pa sam zagrizla donju usnu.
Helena: Ne.. ne moraš samo rame...
Već u narednom trenutku, dlanovima sam obuhvatila njegove obraze i povukla ga ka svom licu. Sklopila sam oči i konačno prilepila svoje usne za njegove. Zamišljala sam kakvog su ukusa, ali nisu bile ni približno onome iz mašte. Daleko su bolje, nežnije i ukusnije..! Usne su coknule kada smo se razdvojili zadihani, pa je Stefan polako otvorio oči i pogledao me.
Stefan: Hel... napokon!
Zakikotala sam se i ponovo smo zaplesali našim usnama. Sada je bilo intenzivnije, strastvenije, puno žudnje koja se nagomilala još od našeg prvog susreta u teretani. Ne, ne u teretani - još od tmurne i kišne noći. Šakama sam ga sve bliže vukla ka sebi, želeći da se što više izgubim u tim poljupcima, a Stefan je svojim vlažnim prstima mileo i istraživao moje butine oko ruba šortsa. Nesvesno sam mu otkopčavala košulju, te sam dlanovima sporo prešla preko njegove gole ključne kosti. Potom sam se spustila do zategnutih mišića na njegovim prsima, a on se pod mojim dodirom naježio.
Helena: Stani... za sada, stani..
Ukočio se u mestu zadihan od siline naših poljubaca, te sam mu se osmehnula mazeći ga po obrazima.
Helena: Samo ne želim da žurimo... a poljupce sam svakako želela sada.
Stefan: Mislio sam da nećemo skoro ni do toga doći..!
Zakikotala sam se opet dok me je uzbuđeno ljubio svuda po licu. I te barijere sam oborila, ne postoje više za mene i Stefana.
Odigao me je sa ploče pa me je u trpezariji zavrteo u krug neprestano se smejući. Nikada pre nije ovako srećan bio, a nisam ni ja. Kockice su uspele da nam se poklope napokon.
Helena: Ali ja sam i dalje gladna.
Stefan: Ja sam gladan samo tvojih usana, Hel.
Odjednom se unervozio, a to je ono što od njega nisam očekivala. Da li sam ga preduhitrila, ili sam ubrzala previše?
Helena: Hej hej, pogledaj me...
Vratila sam mu pogled na mene, a potom nežno i sporo ponovo poljubila. To ga je umirilo zajedno sa mojim dlanom u predelu njegovog srca.
Helena: Ne plaši se... da nisam želela, ne bih to uradila. Volim te, Stefane.
Ogledao se u mojim očima, te je konačno naposletku odahnuo. Trebalo je ranije da ga razuverim, da se ne uplaši od mojih iznenadnih poteza.
Stefan: Volim te puno, moja Hel...