Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 47. deo

~ Izleči mi rane ~
●47.deo●
✻PAR DANA KASNIJE✻
✦Helena✦
Da sam izbegavala Stefana - jesam. Ali više nisam bila ljuta na njega, razumela sam ga napokon. Ta razlika se računa valjda... Nakon njegove poruke od pre nekoliko dana uozbiljila sam se i odvajanje od njega sam iskoristila na dobar način. Nije bilo vremena za razgovor sa Sonjom, ali sam i dalje radila na zadatku da se prisetim Stefana iz te noći. Kao luda sam razmišljala, čak sam i ostajala budna i razmišljala dok su mi suze klizile niz obraze. I nakon tolikog prisećanja, bila sam blizu. Maglovito sećanje je počelo polako da se vidi jasnije.
Protresla sam glavom i ispred sebe se zagledala u ekran kompjutera. Svest o njegovom postojanju i jasnom liku iz te noći je došlo iz vedra neba usred posla. Ostala sam duže u kancelariji, pa sam na miru mogla da odložim posao sa strane i usredsredim se na trenutno stanje. Naslonila sam se u udobnu fotelju i zažmurila. Misli su me vratile u mračnu, kišnu noć pa sam uprkos svim najgorim trenucima otada mogla ponovo da osetim Stefanov dodir na svojoj koži. Dodir koji ranije nisam mogla ni da zamislim. Trnci su mi u sadašnjosti mileli niz ruku i terali me da se istog trenutka setim svega. Ležala sam...
✻SEDAM GODINA RANIJE✻
Šljašteće belo svetlo je dopiralo sa svih strana i iz svih uglova. Zaslepljivalo me je. Gorak miris oko mog nosa je davao jasan znak gde se nalazim - u bolnici. Vid mi je bio maglovit, ošamućena sam. Jesam li dugo spavala..?
U nijednom mišiću u telu nisam imala ni mrvicu snage da pomaknem ni ruku ni barem jedan prst. Nepomično ležim u bolničkoj postelji, nesposobna da pokrenem svoje telo.
Xx: Hej.. budna si...
Umorni, ali umilni muški glas sa leve strane je gotovo kao perom milovao moje uši. Jače sam otvorila oči i blago pomerila glavu u stranu. Bolelo je jako, kao da sam zadobila tupi udarac u potiljak.
Xx: Ne napreži se, tek si operisana...
Te reči bi objasnile mesto na mom stomaku koje gori kao da je ringla na šporetu..! Krv.. na sve strane je krv! Zlokobno smejanje mi je zujilo u glavi! Izmučeno sam skupila obrve i pokušala da progovorim. Umesto mog veselog glasa, grlo je zaškripalo bolno.
Xx: Nemoj... odmaraj. Bitno je da si živa...
Besprekorna koža lica se sjajila pod belim svetlima neonki iz bolnice. Usne su mu se smešile, a okeansko plave oči su plakale. Ko je ovaj mladić..? Ko si ti? Zašto si pored mene i zašto me čuvaš? Zar se ne plašiš ničega..? Dotakao mi je ruku i goreće mesto na stomaku se umirilo. Kada pas agresivno laje i kada čovek pokaže da je dominantniji i ućutka ga, tako je i moja rana zaćutala.
Palcem mi je dodirivao šaku i moje oči su se same sklopile...
✻SADAŠNJOST✻
Žustro sam otvorila oči i uhvatila dah. Njegov lik... oči, usne i crte lica - sećam se Stefana jasno kao dan! Grudi su mi se užurbano podizale i spuštale od uzbuđenja. Zašto se, dođavola, nisam ranije setila njegovog dodira?! Zašto mi je ovoliko trebalo?!
Helena: Dobro.. dobro, ovo je pomak. Sećam ga se...
Uz zadihano disanje sam se nasmejala, a odmah zatim i zajecala. Prevelika količina radosti se nagomilala u meni! Osećaj da se svega sećam kristalno jasno je dodatno ulepšalo moj život. Odavno nisam osetila ovakvu sreću! Mogla sam lakše da dišem, preteški kamen sa grudi je spao.
Isključila sam kompjuter, te sam pokupila svoje stvari i izašla iz zgrade na vruće sunce. Iako će uskoro zalazak, bilo je jako vruće. Još toplije će biti u prevozu, pa sam peške krenula ka buticima. U letnjoj sezoni je bilo izloženo mnoštvo predivne garderobe, pa sam u svaki izlog znatiželjno razgledala. Osećala sam trnce nestrpljenja u vrhovima prstiju, te sam najzad odabrala jednu zanimljivu radnju. Ovde se nalazila malo elegantnija odeća, ali opet prikladna za leto. Nisu me zanimale ni haljine, ni suknje ni sakoi za mene, već sam gledala u muške košulje. Izbor je prevelik, a ja na umu već imam šta želim. Ako želim da ispravim svoje budalasto i nepromišljeno ponašanje, trebaće mi i prigodan poklon. Uz malo duže biranje i traženje, na jednom od ofingera sam ugledala košulju nijanse tamno plave boje. I dugmad je bila u sličnoj boji, a mogla sam već na prvi pogled da zamislim Stefana u njoj.
Helena: Valjda će mu se svideti...
Uz osmeh sam na kasi plaćala košulju i gledala kako je uredno slažu u kutiju za poklon. Želim da i on ima isti osmeh na licu kada kutiju bude otvarao.
Xx: Lepo ste odabrali! Je li u pitanju Vaš suprug?
Helena: Ne, ovaj... samo neko meni mnogo drag.
Xx: Nikad se ne zna, gospođice. Možda i postane suprug.
Kasirka u srednjim godinama je izgleda znala mnogo toga uz samo jedan pogled na mene, pa priča iz iskustva. Kamo sreće da mogu njega da nazovem nekim većim imenom od "samo neko meni mnogo drag". Želela sam da bude moja ljubav, kad je već odavno bio moj spas.
Helena: Hvala Vam!
Pozdravila sam se i ponovo peške krenula ka svojoj adresi. Vreme je da moje bežanje prestane.