Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 125. deo

~ Izleči mi rane ~
●125.deo●
✻VEČE✻
✦Stefan✦
Rešio sam.
Zaprosiću Helenu ove večeri.
Nikada nisam bio ovako siguran u nešto do sada.
Sada znam da je Helena moja sudbina od našeg prvog susreta i da mi je budućnost do kraja života.
Osim toga što sam joj rekao da ćemo izaći u jedan svečaniji restoran da se opustimo. Ni ne sluti da ću pred nju noćas otvoriti kutijicu sa prstenom. Dok je Ben bio ushićen zbog prosidbe, ja sam bio veoma nervozan. Njega sam jedva ubedio da ne oda Heleni moju tajnu, a moja nervoza nije dopirala iz straha da će me ona odbiti. I da me odbije, nije ništa strašno. Opet znam da to nije znak da me ne voli, već da nije spremna na taj korak. Više me je bio strah šta da joj kažem i kako će cela večera proći.
Nadam se dobro...
Čulo se otvaranje vrata naše sobe, te sam počeo da se okrećem ka spavaćoj sobi.
Helena: Ne gledaj! Nisam još potpuno spremna!
Zasmejao sam se i skrenuo pogled nazad ka televizoru da joj ne bih upropastio iznenađenje. Čuo sam njeno negodovanje iza sebe.
Stefan: Sigurna si da si dobro?
Helena: Dođavola! Rajsferšlus na leđima haljine mi se zaglavio!
Stefan: Da pripomognem?
Smeškao sam se dok je ona neuspešno uzdisala.
Helena: Da, molim te... Ali nemoj da gledaš u haljinu!
Klimnuo sam glavom i na slepo došao do nje. Znao sam da stoji ispred ogledala u dnevnoj sobi, pa sam prstima opipao šnir na tkanini. Cimnuo sam žustrije i zakopčao joj haljinu kako treba. Umesto da sklonim ruke sa njenog tela, ja sam ih zadržao na golim ramenima i dalje žmureći po njenoj želji. Miriše predivno...
Helena: Sada možeš da otvoriš oči...
Dok sam ja otvarao oči, ona se već okrenula ka meni. Mogao sam videti nežnu, plavu boju svetle nijanse. Široke bretele, a uzan struk dok se noga kroz prorez sjajila.
Stefan: Ti me baš izazivaš i pre večere, Hel...
Uhvatio sam je za struk i privukao u poljubac. Neće biti ovo poslednji poljubac ove večeri.
Stefan: Prelepa si, ljubavi.. Ali ne dam da te iko drugi sem mene gleda požudno. Zapravo, mogu da te gledaju, ali ne i da te pipnu.
Helena: Kao da će mene zanimati ičiji pogledi sem tvojih, Stef.
U štiklama nije joj ni bilo potrebno da se propinje na prste da me poljubi.
Stefan: Nadam se da će ti se svideti restoran koji sam odabrao.
Helena: Moram da ti ispunim želju, ljubavi. Želeo si da imamo i malo otmenije večere van našeg stana. Moramo da se dopunjujemo.
Uzdahnula je željno u mom naručju. Možda joj je sve ovo naporno, mada sam joj u očima video neku strast. Želela je da ostanemo samo kako bismo noć proveli u krevetu. Odjednom se nijednom od nas nije išlo na večeru, ali smo se suzdržali i polako krenuli ka autu. Večera je vrlo važna večeras, ne mogu sada popustiti i sve isplanirano uništiti. Ovo će biti najlepše veče u mom životu, a nadam se i u Heleninom.