Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 10. deo

~ Izleči mi rane ~
●10.deo●
✦Stefan✦
Dok su se ostali članovi teretane bavili svojim treninzima i vežbama, mene ošamućenog nisu ni primetili. Srećom nisu. Uhvatio sam trenutak kada je muška svlačionica bila prazna, pa sam se presvukao i otišao u zasebnu salu namenjenu samo za Bena i mene. Ponekad je i Rea tu vežbala, ali je ona volela da i drugi ljudi vide njen trud i rad. Benu i meni je više prijala samoća kada se izgubimo u svojim mislima. Ja sam češće ovde bio nego Ben, verovatno jer sam se više povlačio u svoje misli i svoju prošlost.
Rea: Ben mi je rekao da ću te naći ovde.
Rea je ušetala dok sam zavoje obmotavao oko svojih šaka. Trgla me je na trenutak iz svojih mračnih misli kad me je toplim dlanom dodirnula po ramenu.
Stefan: Falilo mi je vežbanje, a lakše mi je ovde.
Rea: Jesi li dobro? Previše si zamišljen ovih dana...
Uhvatio sam je oko struka i privio uz svoje telo ne prekidajući naše poglede. Nisam dobro, konačno sam naišao na devojku koja mi je život promenila u jednoj noći, želim da je upoznam bolje a to je nemoguće sa njenim nepoverenjem.
Stefan: Odlično sam.
Kao maher sam bez treptanja slagao i spustio svoje usne na njene savršeno namazane karminom. Barem sam na kratko uspeo da se distanciram od problema i muka ljubeći je.
Rea: Nećemo ovde...
Sasekla me je usred povlačenja njene majice, te sam uzdahnuo smoreno.
Stefan: Imaš pravo. Ali da znaš da si mi napravila problem sad.
Potapšala me je po rubu šortsa i sa zločestim kikotom napustila salu za vežbanje. Pravi je đavo, zna da me ubode gde treba i kako da mi zagolica maštu.
Obišao sam oko vreće za boks i kroz tiho režanje u grlu sam joj zadao prvi udarac. Sa nje je spala mala količina prašine, a tim udarcima sam želeo da izudaram sebe. Ljubio sam Reu, a pamet mi je ostala kod Helene koju sam video na par minuta. Svu snagu i pamćenje na tu noć sam počeo da crpim, mislio o svakom detalju otada, prisećao se njenog mirisa i osećaja njene kože u mojim rukama. Nema sumnje da je to ona...
✻SEDAM GODINA RANIJE✻
Uzevši je izmučenu i skoro mrtvu u naručje, potrčao sam niz mokre ulice koliko me noge nose. Bušne patike su još više propuštale vodu pri trčanju, a ja sam osećao kako mi ona umire u rukama. Našao sam se kroz nekoliko minuta u hodniku bolnice gde sam potrčao pravo ka glavnom pultu. Devojka je sve više krvarila da je za mnom ostao trag krvi po podu.
Stefan: Pomozite! Brzo!
Svi su se okupili oko mene i preuzeli devojku iz mog naručja. Trčao sam kraj njenog kreveta još uvek je držeći za ruku dok je ona polako gubila svest. Uvezli su je pravo u operacionu salu, a mene je jedan od medicinara zaustavio. Pokušavao je rukama da mi objasni nešto, ali je moj pogled ostao zalepljen na vratima sale.
Stefan: Ona... ona je.. silovana... Bože..!
Xx: Vi ste je našli?
Stefan: Da.. dvojica su pobegla.. imali su plavu kosu...
Zadihan sam skliznuo niz beli zid bolničkog hodnika. Dođavola, umreće! Nisam uspeo!
✻SADAŠNJOST✻
Udarci po vreći su pljuštali, a bez bokserskih rukavica je svaki sledeći udarac moje ruke boleo još jače i oštrije. Pokraj ivica zavoja se koža već crvenela, a to mene nije zaustavljalo. Samo me je teralo na još snažnije udarce. Bes, ljutnja, nesigurnost, sumnja... sve emocije su mi udarile u glavu u nekoliko trenutaka. Nisu pravile pauzu.
Stefan: Dođavola!
Moje režanje je odjeknulo u sali nakon poslednjeg udarca, te sam se odmakao od vreće par koraka unazad. Znoj mi je sa čela klizio niz obraze dok su moja pluća grabila svaki tračak vazduha. Što sam više mislio o Heleni, toliko sam bio sigurniji. To je ona...
Stefan: Jesam li te zaista spasio?