Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 122. deo

~ Izleči mi rane ~
●122.deo●
✻DVA MESECA KASNIJE: MAJ✻
✦Stefan✦
Ben se nakon jutarnjeg razgovora vratio na recepciju, pa sam dovršavao svoju prvu kafu u kancelariji. Odavno sam se povukao iz glavne sale i prepustio ostalim trenerima nove članove. Ne živim više ja taj život da jurim devojke, imam onu koja mi je ispunila ceo život.
Otvorio sam novi broj magazina i ugledao vest koja se prostirala na čitave dve strane. Veći deo tih strana je zauzimala Helenina predivna slika. U najboljoj odeći i sa najlepšim osmehom na svetu je gledala pravo u kameru kada su je slikali za intervju. Za dva meseca je svašta napravila kada je odlučila da će preuzeti ono šro joj je Trevor ostavio. Zadržala je prvobitni naziv kompanije, ali je zato promenila celokupan rad svih zaposlenih. Projekti su od prvog dana samo navirali, a ona se sa svakim lavovski izborila i maestralno ih izvršila. Manuela je postala njena lična sekretarica, a sada je moja Hel postala i popularna poslovna žena.
Stefan:"Desilo se mnogo toga lošeg u prošlosti, ali sam ja odlučila da to u prošlosti i ostavim. Ne prati me to više, niti će me u budućnosti pratiti. Uspela sam u svom poslu i moja karijera se samo uspinje. Ne mogu biti srećnija: ni poslovno, a ni privatno."
Naglas sam pročitao samo delić njenog intervjua i nacrtao sam sam sebi osmeh na licu. Ponosim se njome. Ne može se prepoznati na slici kroz šta je sve prošla, toliko dobro se oporavila za ova dva meseca.
I dalje je išla redovno na psihoterapije kod Sonje kako bi se izborila do kraja sa gubitkom našeg deteta, ali sam išao i ja. Ne tuguju samo majke za gubitkom deteta, već i očevi. Ni sam ne bih to shvatio dok mi Sonja to nije spomenula. Svoja tužna osećanja sam potisnuo u sebe i pružio oslonac Heleni, ali je zapravo i meni trebao oporavak. Helena i ja smo se međusobno podržavali i trudili se da ono drugo ne padne skroz na dno.
Korak po korak, išlo nam je brže, lakše i bolje. Sonja kaže da uskoro Heleni verovatno više neće ni trebati psihoterapija. Napredovala je dosta i svi njeni problemi su rešeni, baš kao i traume.
Razmišljao sam i o našoj budućnosti, ozbiljnije poslednjih dana. Bilo nam je lepo ovako zajedno, živeli smo zajedno, ali sam u sebi osećao da je možda vreme za sledeći korak. Za prsten.
Presavio sam magazin držeći Heleninu sliku na vidiku, izašao iz kancelarije, pa se zaputio pravo ka Benu. Laktom sam se naslonio na ivicu recepcije, te sam pročistio grlo pred njim.
Ben: Gukni, brate..! Snebivaš se tu, a vidim da hoćeš nešto da me pitaš.
Stefan: Da, imam jedno pitanje ali... ne znam kako da ga formulišem za tebe.
Prevrnuo je očima uzdahnuvši, te se naoružao strpljenjem za mene dok ne budem progovorio.
Stefan: Razmišljao sam o... Heleni i meni, znaš. Tu je neka želja da... da je zaprosim uskoro.
Ben: Kum sam! Ne može niko drugi, samo ja mogu druže! Ja moram da budem kum! Mene izaberi!
Iznenadio sam se Benovom energijom i širokim osmehom. Kao da je jedva čekao da to saopštim.
Stefan: To je samo misao, za sada. Polako, smiri se. Svakako bi mi ti bio kum, u to ne sumnjaj.
Podigao sam magazin pokazivajući na Helenu u njemu i nasmejao se. Kao šašavi mali dečak.
Stefan: Pogledaj je samo. Predivna je. Želim da bude moja. Ne samo moja devojka. Želim da bude moja žena.
Ben: Ala si se ti zaljubio, druže..!
Gledao me je ponosno, pa me je potapšao po ramenu snažno. Ako je tu mala želja za prosidbom, ona će se sigurno uvećati vremenom.