Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 81. deo

~ Izleči mi rane ~
●81.deo●
✦Helena✦
Mnogo su mi oboje nedostajali, provela sam čitavo veče u njihovom zagrljaju. Prvi put sam se ovako dugo odvojila od njih, odselila da živim sama, i to na mesto odakle sam kao duh isparila. I sada sam ležala u majčinom zagrljaju dok je Stefan sa tatom razgovarao o teretani i svom radu.
Margaret: Živite li zajedno već? Ili još ne?
Zapravo, nisam ni sama znala odgovor na to pitanje. Ponašali smo se kao da živimo zajedno, samo što bi menjali stanove.
Helena: Nismo baš sve sredili, ali može se reći da živimo zajedno.
Sada se njihov razgovor zahuktavao, a i smeh im se pojačao. Već mi nedostaju, a nisu ni otišli. Znam da će opet proći duže vreme dok ih ponovo ne vidim. Noć je lagano tekla, a mama i tata su bili umorni od puta pa smo im Stefan i ja namestili sofu u dnevnom boravku. Bilo mi je krivo što nisam imala još jednu sobu za njih kada dođu nego moraju da spavaju na sofi. Mada, njima to nije smetalo.
Naposletku smo se Stefan i ja povukli u spavaću sobu i u mraku se presvukli u pidžamu bez gledanja jedno u drugo. Ne sećam se da li sam ikada tako brzo navukla majicu na sebe, osim u školskim svlačionicama da druge devojčice ne vide moj ožiljak. Kako li će taj deo proći sa Stefanom? Već je tada video koliko je gadno bilo, a možda će mu to samo smetati sada.
Zavukli smo se pod tanki čaršav, te smo i on i ja gledali besciljno u plafon u tišini. Osim onog jutra kada smo slučajno zaspali u ovom krevetu nakon mog pisma, nismo legli u prostran krevet kao momak i devojka. Više smo bile... osobe sa jakim emocijama.
Helena: Videla sam da si uživao u razgovoru sa tatom, drago mi je što ste odmah mogli takav odnos da izgradite.
Stefan: Pravo da ti kažem, prepao sam se kad se stvorio iznad mene za stolom. Mislio sam da će da me bije.
Nasmejala sam se iako to nije bilo moguće. Poznajem svog oca, ne bi mu ništa uradio, a i ne verujem da bi Stefan ovako snažan i razvijen samo stajao nepomično.
Helena: Otkad se meni to dogodilo... on je ostario za deset godina. Osedeo je prerano, pojavile su mu se bore od brige... a i mama je tako prošla. Trudila sam se da pred njima ne pokazujem da sam slaba, pa sam već nakon dva meseca počela da se ponašam normalno. Tako sam delovala dobro, a u sebi sam rušila svaki stabilan zid.
Stefan: Zato i ne možeš sada da se opustiš...
Klimnula sam polako glavom, iako i dalje nisam mogla da ga pogledam u oči. Trnci u nogama su se gomilali od nervoze. I treba da se naviknem na zajednički život sa Stefanom, ja ga volim. Ali opet, ne mogu odstraniti nervozu.
Kakav je osećaj ležati u krevetu pored voljene osobe koju ne smeš da dotakneš?
Koju ne smeš tako jednostavno da pomaziš?
Koju ne smeš da zagrliš kako bi lakše zaspao?
Kako uopšte onda znaš da te ta osoba voli?!
To samo Stefan zna kako je. Ja ne znam.
Ja sam osoba koja je zlostavljana.
A Stefan je ta osoba koja je odabrala baš mene da voli. Ovakvu nestabilnu i prepunu rana.
Koja je cena svega toga?
Ni na to pitanje nemam odgovor.
Hoće li naša ljubav izdržati dok se ja ne oslobodim svih prepreka koje me dele od Stefana?
Stefan: Ne možeš da spavaš, neprijatno ti je...
Helena: Malo... znaš, bojim se da ne uradim nešto pogrešno, ili da te povredim.
Stefan: Nećeš me povrediti, Hel.. Želiš li da spavam na podu ako će ti biti ugodnije?
Tek tada sam okrenula pogled ka njemu i tužno ga pogledala. Koliko god mi je bilo neugodno, možda čak i prebrzo, ne želim da se udaljimo.
Helena: Naravno da ne, Stef. Ne želim da se odvajamo i time odlažemo problem, već želim da rešimo sve...
Osmehnuo se blago, te je podigao ruku i čekao na mene. Njegova otkrivena prsa su bila moj novi jastuk, odmah sam se namestila i zažmurila. Oprezno je obavio ruku oko mojih leđa, ali je stao tik iznad ožiljka. Možda pamti gde se nalazi i ne želi da ga dodirne... A onda, njegovi prsti su počeli da mile uz golu kožu mojih ramena. Sve brže su se kretali da su iz maženja prešli u golicanje.
Helena: Nemoj..!
Kikotala sam se izbegavajući njegovo golicanje koje se samo nastavilo.
Helena: Kažem ti nemoj! Sad ću i ja tebe da golicam onda!
Stefan: Slobodno..!
Međutim, moje golicanje je bilo neuspešno. U svemu je umeo da me savlada, pa tako i u najprostijim stvarima!
Stefan: Ššš... tvoji roditelji će pomisliti svašta. Onda će tvoj tata stvarno da me bije..!
Uz prestanak mog smejanja i Stefanovog golicanja, utihnuli smo i učvrstili naše poglede. Odjednom je moja neprijatnost nestala. Ponovo je Stefan bez imalo muke uspeo da me opusti!
Helena: Volim te puno...
Tiho sam prošaputala blizu njegovih usana i naposletku ih nežno poljubila za laku noć.