Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 26. deo

~ Izleči mi rane ~
●26.deo●
✻NAREDNO JUTRO✻
✦Helena✦
Jutarnje tuširanje hladnom vodom me je osvežilo i otvorilo mi oči. Kao da sam progledala i zašla u neki novi svet, možda je to i zbog Sonjinog uticaja. Ozbiljno sam shvatila naš razgovor i njene savete i uporna sam u nameri da zadatke koje mi je dala ispunim. Moram, zbog sebe najviše.
Ogrnula sam se belim bademantilom i u kuhinji na brzinu skuvala kafu. Uprkos svim početnim pripremama za renoviranje, od treninga nisam odustajala. Nadala sam se da će danas Stefan ipak doći i nadoknaditi mi propušteni trening od juče. Ako ja ne zabušavam sa poslom, ne može ni on. Na balkon sam iznela kafu, telefon i katalog sa bojama. Već sam juče u ostatku radnog vremena ugovorila majstore koji će okrečiti salu i svlačionice, a ostalo je još samo da odaberem boje. Pogledala sam na sat na telefonu - bilo je tačno sedam sati. Imam još sat vremena do treninga, na miru i opušteno mogu da uživam u sunčanom jutru.
Uz gutljaj kafe, otvorila sam katalog i listala kroz široki spektar boja. Ciljala sam na plave nijanse, nekako mi je ta boja najbolje pristajala uz takav izgled teretane.
"Ili zbog Stefanovih očiju...", trgla sam i shvatila da je tu rečenicu izgovorio samo jedan od mojih glasova u glavi. Nikad nisam sva svoja.
Podigla sam pogled i preko ograde od nerđajućeg čelika ugledala sam tuđi balkon i kretanje na njemu. Zaškiljila sam i videla Stefanovu figuru, zaista živi u ovoj ulici kako je i rekao. Za razliku od tebe on ne laže, Helena... I on je svoj pogled podigao i pronašao mene. Držao je u ruci belu šolju, verovatno punu kafe, a zatim je drugom slobodnom pomalo nesigurno mahnuo ka meni. Osmehnula sam se i podigla svoju bež šolju pozdravljajući ga. Smiri se, Helena. Ništa ti neće biti...
Nisam mogla da skrenem pogled sa njega, a on je to vrlo dobro iskoristio - seo je za stočić na balkonu i iz džepa izvukao svoj telefon. Mahao je njime ka meni, pa sam klimnula glavom iako nisam znala šta hoće. Tri sekunde kasnije, moj telefon je počeo da zvoni. Javila sam se znajući da je on iako je samo broj izlazio.
Stefan: Dobro jutro..
Helena: Takođe, dobro jutro. I ti piješ kafu ili nešto zdravije? Čaj?
Stefan: Nažalost, postajem zavisnik od kofeina. Mislio sam da ćeš razbiti telefon umesto da se javiš...
Tiho sam se nasmejala dok sam blago grickala unutrašnju stranu svog obraza.
Helena: Pa, izgleda kao da me žestoko uhodiš. Da ne znam da sam sama dala broj telefona u podacima u teretani, mislila bih da si uspeo mafijaški da nađeš moj broj.
Našalila sam se i osetila sam toplinu. Opustila sam se, prijalo je. Trebalo bi češće to da radim.
Stefan: Ali opet, možda sam prešao granicu ako sam te pozvao.
Helena: Možda me zoveš da mi kažeš ideje za renoviranje, predloge... ili zoveš da mi kažeš kako ćeš i danas da me ostaviš bez treninga. Ja tako gledam na ovaj poziv, kako ti gledaš?
Izgleda da sam ga ostavila bez teksta, pošto odgovora nije bilo. Možda sam i preterala, pa sam bacila pogled ka njegovom balkonu. Iznenađeno je držao podignute obrve - ipak sam ga začudila.
Helena: Zar ćeš ćutati sada kad si me pozvao?
Stefan: Ne! Ovaj... zbunila si me malo. Ali svakako, nisam se pojavio juče, to je ružno od mene. U poslednje vreme stalno gluposti pravim, ne zameri mi. Možemo danas da nadoknadimo jučerašnji propust, ako želiš.
Klimnula sam glavom i potvrdno odgovorila.
Helena: Inače, nadam se da se slažeš sa mojim odabirom plave boje za zidove. Plava boja simbolizuje inspiraciju, stabilnost i pouzdanost. To bi trebalo teretana da predstavlja. Mada, u nekim kulturama predstavlja i tugu...
Nemilo sam tiho dodala, jer je tuga bila godinama u meni. A tu tugu nisam mogla da pronađem u Stefanovim očima, osim one večeri kada je došao da mi se izvini. Tada je tuga i patnja bila neizmerna, nikoga do tada nisam videla da nosi toliku bol i tugu.
Stefan: Onda u našoj kulturi neće biti tuge. Plava je savršena boja, ne brini se Helena.
Tiho je uz te reči dodao i smeh koji mi je zagolicao sve nerve u telu. Tako zvonak i čist zvuk, da može da pročisti svako zapušeno uho i da se može u masi istih zvukova izdvojiti i prepoznati.
Helena: Onda se vidimo za sat vremena u teretani.
Preko ograde mi je pružio blistavi osmeh i lagano klimnuo glavom. Prekinuli smo poziv, pa sam uz uzdah popila ostatak kafe sa uzbuđenjem. Zatvorila sam katalog i zakikotala se tiho. Možda sam poludela, ne znam.
Ponovo sam uzela telefon i memorisala njegov broj. Pored imena Stefan želela sam da stavim nešto... neki smajli koji će biti idealan za njega. Listala sam i tražila savršen, kao da mi život zavisi od toga. Kada sam tapnula leptira, sve je bilo kako treba. Nova nada, promena i transformacija u bolji život. Možda je to on. Stefan je nada i promena.