Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 99. deo

~ Izleči mi rane ~
●99.deo●
✦Stefan✦
Čim sam inspektoru rekao da je Helena nestala iz kompanije, sa druge strane telefona je nastao žamor. Policajci iz patrole su odmah okupljeni u stanici, a i ostali detektivi su se pridružili našem inspektoru. Za mene je sve to bilo kao u snu, jedva sam ih i čuo dok su delili poslove i ko će gde da se raspodeli. Već sam znao da Dilan i Tom stoje iza Heleninog nestanka, ali moj glas to nije uspeo da izgovori. Umesto toga sam samo prekinuo vezu i skliznuo niz bolnički zid. Imao sam osećaj da mi srce umire ne znajući da li će ona biti živa sa tim monstrumima.
Manuela: Stefane..? Dobro ste..?!
Stefan: Ja... ja...
Manuela: Doneću vodu!
Otrčala je niz hodnik i tada sam ostao potpuno sam. Zarobljen sam u svojim mislima, a tako želim da prigrlim Helenu. Da je ponovo spasim. A ne znam gde je, sada neću naleteti slučajno na nju kao te noći.
Ben: Šta je ovo, nestanem na par nedelja i ovde nastane haos?!
Benov glas je uspeo da me trgne na trenutak. Sa rančićem na leđima, tamnim naočarima za sunce i blistavim osmehom koji je poneo sa sobom sa odmora je ušetao u bolnicu.
Stefan: Bene...
Ben: Pravo sa aerodroma sam došao ovde, video sam tvoju poruku. Kako nema Helene?
Stefan: Ona... on... njegovi sinovi...
Isprekidano sam govorio da je Ben morao da skine naočare i ozbiljno se zapita šta je sa mnom. Držao me je za ramena i stiskom hrabrio da odjednom ispljunem to zbog čega se grcam.
Stefan: On je kriv za sve!
Istrgao sam se iz Benovih šaka i uleteo u bolničku sobu kod Trevora. Nisam mario šta ću učiniti i šta ću dohvatiti.
Stefan: Zbog tebe Helena ponovo prolazi kroz pakao, gade bedni! Ne zaslužuješ ni da dišeš!
Zgrabio sam plastične cevčice koje su se spajale na masku za disanje na njegovom licu i pokidao ih jednim kratkim i oštrim potezom. Tada se on trgao naglo i počeo da se guši.
Ben: Stani, druže! Stefane, zaustavi se!
Benova jačina se sada nije mogla meriti sa mojim besom, ne može me zaustaviti. U pozadini su se čuli i neki vrisci, možda Manuelini, ali sam ja nastavio sa svojim udaranjem. Lomio sam sve pred sobom!
Stefan: Život si joj uništio zajedno sa svojim sinovima!
Kablovi koji su visili sa njegovom kreveta sam zgrabio i povukao, pa me je tada poprskala njegova krv. Izvadio sam mu infuziju i igle iz ruku.
Doktor: Izađite napolje odmah! Vodite ga!
Moj nalet besa i lomljenja se naglo okončao kada me je obezbeđenje zajedno sa Benom izbacilo ne samo iz bolničke sobe, nego i iz čitave bolnice. Od iznemoglosti sam se sručio i seo na hladan beton.
Ben: Šta je to, dođavola, bilo..?! Napao si Heleninog direktora, i to još dok je čovek ležao nemoćan u bolničkom krevetu..!
Stefan: Sinovi tog nemoćnog čoveka su pre osam godina silovali Helenu. A ona je danas nestala iz cele te kompanije. Šta drugo da uradim, Bene..?
Poput šamara, Benovo lice je pobledelo. Možda sam takav i ja bio unutra.
Stefan: Inspektor je uspeo da ih pronađe, ali su oni bili brži. Ostavili su svog oca na samrti samo da bi se dočepali moje Hel...
Grlo mi se pocepalo i glas mi je odmah utihnuo. Počeo sam da jecam, suze su mi klizile niz obraze.
Ben: Dobro, dobro. Polako... sve ćemo srediti, druže. Stefane, hej..! Naći ćemo je, prevrnućemo svaki kamen. Smiri se ti. Jesi li rekao sve ovo inspektoru?
Odmahnuo sam glavom nemoćan da izgovorim barem dva slova.
Ben: Dobro, ja ću sve reći. Samo se ti saberi kako bismo je našli. Hajde, druže...
Ne mogu se sabrati, samo želim da je pronađem živu. Samo želim da je živa...