Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 25. deo

~ Izleči mi rane ~
●25.deo●
✦Helena✦
Istog dana sam na pauzi imala drugi razgovor kod Sonje. Već sam se radovala našem ponovnom susretu, iako je tek drugi. Ali tu sam mogla da izbacim svoje crne misli i još strašnije demone koji su me zastrašivali godinama. Nisam mogla da zanemarim bolnicu ni ovaj put, ali sam rešena u svojoj nameri da ovu traumu prebrodim. Ne mogu više u ovakvom crnilu da živim. Krupnim koracima sam kročila u psihijatrijsku kliniku, a doktorka Sonja me je već čekala u zakazanom terminu. Mada, dogovorile smo se da je ne zovem doktorka, već samo Sonja. Tako ne bismo bile doktorka i pacijent, već dve ženske osobe od kojih jedna zna kako da pomogne ovoj drugoj punoj trauma. Ali opet bi se meni omaklo da joj poneki put persiram.
Smestila sam se u njenu udobnu fotelju boje cigle, pa sam nesvesno počela da cupkam nogama. Tačnije, bila sam svesna da to radim, ali nisam imala ni snage ni želje da to zaustavim.
Sonja: Tvoje lice mi kaže da si odlično, ali to cupkanje je nešto totalno suprotno. Da vidimo, šta se to sve dogodilo od našeg prošlog i prvog susreta?
Uzdahnula sam i ukrstila prste smeštajući ruke na svoje koleno. Uz malu dozu drhtanja sam ispričala šta se to dogodilo između mene i Stefana, ali kako su već prošla dva dana sa sve većim olakšanjem sam to prepričavala.
Sonja: I šta si tada osetila? Je li te dodirnuo ili se samo nadvio nad tobom?
Helena: Ne, nije me uopšte dodirnuo. Ali sam se ja od njegove blizine uplašila. Čak nije bio ni previsok, ali je on jako snažan... plašila sam se da će da me povredi.
Međutim, ni Sonja u to nije verovala. Posebno ne kada sam joj doslovce prepričala Stefanove reči. Kada se malo bolje i zamislim, samo me njegova tajnovitost plaši.
Sonja: Želiš li da ga opišeš fizički? Malopre si rekla da je snažan, pa želim da čujem tvoje opise.
Malo sam se snebivala, ali sam ipak verovala Sonji. Ako ona to želi da čuje, verovatno ima dobar razlog.
Helena: Pa... Negovan je, izdaleka se to vidi. Ima veoma pocrnelu kožu, dosta vremena provodi na suncu. Kosa mu je blistavo čista, sigurno je pere svaki dan. Čak se i oseća kako sveže miriše. Obrve su mu guste i tamne, a ispod njih su okeansko plave oči. Lepše plave boje nema. I usne deluju mekano...
Zaustavila sam se i odjednom se nisam više nalazila sa Sonjom u istoj prostoriji. Bila sam sa Stefanom. Toplina se razlila po mom stomaku i polako se pela ka srcu i grudima. Osmehnuo mi se i morala sam i ja da se nasmešim.
Sonja: Helena?
Trgla sam se i ponovo sam bila sa Sonjom u prostoriji. Gde su me moje misli odvele, pravo kod njega...
Helena: Izvinite.. odlutala sam negde.
Sonja: Vidim to. Ali bitno je da sam saznala ono što sam htela.
Helena: A šta je to?
Radoznalo sam pitala dok je ona u par crtica zapisivala beleške u svoj notes.
Sonja: Ti se njega ne plašiš, Helena. Bojiš se zapravo samo da ti se trauma ne ponovi, pa i one dobre ljude guraš od sebe.
Odmahnula sam glavom znajući da me Benova ljubaznost i blizina ne plaše. Drugi slučaj je bio sa Dilanom i Tomom. Oni su i prijatni i neprijatni. Možda čak neprijatno prijatni.
Sonja: Ali Ben ti se ne dopada. Stefan ti se dopada. Lažem li?
Nakrivila je glavu sa malenim smeškom, a ja sam pogledala u svoje ruke. Tačnije, pogledala bih u bilo šta samo da ne moram sada da pogledam u Sonju.
Helena: Ja... ne znam.
Sonja: Kako bi opisala trenutke kada si sa njim?
Helena: Možda.. svaki naredni put kada se vidimo, ja se osetim bolje. Nisam usamljena, kao da imam društvo. Možda mi čak i srce zaigra... A onda je tu i ta njegova tajnovitost što mi prećutkuje... to me još više vuče ka njemu.
Sonja: Ja bih rekla da su to ipak neke simpatije, Helena. Htela ti to ili ne.
Slegla sam ramenima uz blagi smešak na licu. Možda zaista ima tu nečega što ja potiskujem i ignorišem.
Helena: Postoji nešto što me vuče ka njemu, neka viša sila. Čak se i sada pitam da li je dobro...
Sonja je zadovoljno klimnula glavom i zatvorila svoj notes dopisujući još par reči.
Sonja: Evo šta želim da uradiš do našeg sledećeg razgovora - Stefan se izvinio, a na tebi je da to vremenom prihvatiš. Ako ti se sledeći put ponovo tako približi i počne da govori tebi nepovezane stvari, pokušaj da ostaneš smirena u njegovoj blizini. Ako već imaš u sebi neku silu koja te vuče ka njemu, pokušaj da joj se ne opireš. Ako te dodirne po ruci - udahni duboko i ostani smirena. Moramo te prve prepreke i minimalne granice probiti na neki način. Vremenom ćemo napredovati.
Ohrabrujuće mi je uputila osmeh, da sam i sama mogla da primetim koliko mi znače razgovori sa njom. Opet, to nešto što me vuče ka Stefanu ne mogu da objasnim. Takav osećaj do sada nisam imala.
Sonja: Ono što želim da postignemo je da prvo prihvatiš Stefanovo izvinjenje i iskrenost, a nakon toga da mu veruješ. Kao prijatelju.
Klimnula sam glavom slažući se sa njom. Ako nekome treba da verujem sada kada sam se vratila u Dandi. Treba mi prijatelj.