Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 106. deo

~ Izleči mi rane ~
●106.deo●
✦Helena✦
Stefan je uporno odlagao posetu njegovih roditelja i nakon Nove godine i da nije bilo moje tvrdoglavosti ne bi došli ni sada posle praznika. Želela sam da im pripremim lepu trpezu, ali je i to od Stefana bilo nemoguće. Naručio je nekoliko jela iz restorana i pobrinuo se da se ja ni slučajno ne mučim ni oko čega.
Mada, ipak prvi put upoznajem njegove roditelje. Malo me brine činjenica da se posle svih ovih dešavanja upoznajemo. Ko zna šta li već sada misle o meni..! Ja sam samo oštećena osoba koja nije dostojna njihovog sina... Ne, neću tako razmišljati.
Odmahnula sam glavom i malo popravila svoju garderobu ispred ogledala. Stomak je počeo polako da se nazire, ali će tek od trećeg meseca moći lakše da se prepozna.
Helena: Vidim, sve si sam uradio.
Provirila sam u kuhinju i trpezariju, a Stefanov oštri pogled me je sasekao u korenu.
Stefan: Znaš da moraš da se paziš, zašto ustaješ?
Helena: Stef ljubavi, trudna sam a ne paralizovana. Moram se kretati, to nije strašno niti rizično.
Razuveravala bih ga nekada i po deset puta na dan. Više se on plašio nego ja. Zapravo, ja se nisam plašila. Znala sam da će sa bebom sve biti u redu. Pa koliko su puta samo lekari pogrešili i sa pacijentima sve bude u redu? Tako će i sa nama biti! Dok god su oni monstrumi zatvoreni, mi ćemo biti dobro.
Zvono na našim vratima se oglasilo, pa je Stefan potrčao da ih otvori pre mene. Nije bilo ni svrhe truditi se da ga preteknem, ponovo bi se naljutio što pokušavam normalno da živim. Nasmejao se slabašno, ali koliko toliko iskreno pa ga je jedna dama toplo zagrlila. Čak je i ličila na moju mamu... Za njim je ušao i njegov otac, malo ga grublje zagrlivši.
Larisa: A ovo mora da je divna Helena. Ja sam Stefanova majka, Larisa.
Skinula je svoje naočare za sunce i odložila ih na ugao stola, pa je i mene toplo zagrlila. Sad razumem da je Stefan od nje nasledio tople zagrljaje i ljubav koju meni pruža.
Stefan: Majku si upoznala, a evo i mog oca Vilijama.
Vilijam: Drago mi je, Helena.
Prineo je moju šaku svojim usnama i poljubio je što nisam očekivala. Ovo čak ni Stefan ne radi.
Raskomotili su se, pa sam samo čekala trenutak da se započne tema o mojoj prošlosti. Ipak, nije se to dogodilo.
Larisa: Stefan nam je rekao jednu vrlu lepu vest, imaćemo uskoro prinovu..! Je li to istina?
Helena: Jeste, saznali smo skoro.
Stefan: Ali je rizično i trebalo bi da se sada odmaraš.
Već sam iznervirano počela da uzdišem. Želim sasvim normalno da funkcionišem, a Stefan počinje da preteruje. Pa kako misli da večeram sa njegovim roditeljima..?!
Larisa: Pomoći ću joj ja, sine. Ti popričaj malo sa ocem. Dođi, Helena draga.
Uvela me je nazad u spavaću sobu i ušuškala me u topli krevet.
Larisa: Stefan je oduvek bio pažljiv, ali nisam očekivala da će biti baš ovoliko... Ne zameri mu, ipak ti želi sve najbolje.
Helena: Znam, ali ovo je samo trudnoća. Zapravo, jeste rizična ali ne mogu devet meseci samo ležati u krevetu.
Uzdahnula je i sela na ivicu kreveta pokraj mojih nogu. Prebacila je ruku preko moje i nežno je potapšala.
Larisa: Znam da želiš ovo da izguraš, kao što si izgurala i sve ostalo. Na to se nećemo vraćati jer nikada ne treba zalaziti u prošlost bez preke potrebe. Ono što je važno su sadašnjost i budućnost, to treba da se gleda. Ako ova trudnoća ugrožava i tebe i bebu... mislim da bi Stefana trebalo da poslušaš. Uvek ćete naći novu šansu. Pretrpela si veliki stres, Helena. Nije lako to prebroditi uz trudnoću...
Spustila sam glavu i pustila da mi ovako divne večeri suze tuge poteku i kapnu pravo na njene dlanove.
Helena: Ne želim da nas moja prošlost neprekidno prati... Stvorili smo ovo malo biće... i ono može nestati ponovo zbog moje prošlosti..! Ja to ne želim da učinim Stefanu. Dovoljno smo i on i ja pretrpeli zbog toga...
Sa mojih ruku, njena je skliznula na moj stomak.
Larisa: Svi se molimo da sa bebom i sa tobom bude sve u najboljem redu. Ali sudbina je nešto sasvim iznad nas, nešto što nije u našim mogućnostima i opcijama. Ako nije suđeno sa ovim bićem, sa drugim jeste. Zbog toga želim da dobro razmisliš šta je najbolje.