Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 34. deo

~ Izleči mi rane ~
●34.deo●
✻TO VEČE✻
✦Helena✦
Nisam nigde izlazila iz stana danima. Sve što mi je trebalo sam naručivala i plaćala dostavi. Na prozorima su mi bile navučene zavese, a telefon sam ostavila uključen samo zbog roditelja. Stefan me je pozvao samo jednom - kada nisam došla na svoj trening, pa sam rekla da sam premorena i da ću nastaviti od ponedeljka. U sebi sam mislila da možda ni u ponedeljak neću biti spremna i hrabra da kročim napolje iz stana. Sada, u subotu veče, osećam se mnogo bolje. Uživala sam par sati u kadi pune vruće kupke, napravila sam sebi lepu večeru i isprobala par novih kombinacija garderobe. Znala sam kako da usrećim sebe na kratko, samo dok me ne prođe strah i nervoza. I ovo bolovanje od par dana mi je dobro došlo, večeri bih provela uz serije na televiziji i osećala bih se ponovo živom.
Ali tmurna misao da su me ti monstrumi ponovo našli je dolazila u snove. Ujutru bih se budila u znojavoj posteljini kolike sam snažne noćne more imala. Ono što bi na javi zaobišlo, posetilo bi me u snovima.
Taman nekoliko minuta pre deset sati uveče, zvono na ulaznim vratima se oglasilo. Niko u ovo doba ne bi dolazio osim domara.
Stefan: Helena, Stefan je. Ne plaši se, ja sam.
Moji koraci su se utihnuli, a usne se nesvesno same oblikovale u osmeh.
Ne, šta ja to radim..?
Odmahnula sam glavom terajući taj osmeh od sebe, pa sam odškrinula vrata. U tamno sivoj sportskoj trenerci i duksu je stajao ispred mene sa sve biljkom u rukama.
Helena: Stefane?
Stefan: Već danima su ti zavese navučene, nisam te video pa... sam se zabrinuo. Jesi li dobro?
Helena: Da, ovaj... samo mi je trebao mali predah. A šta je.. šta to držiš?
Podsmehnuo se i krišom spustio pogled. U polumračnom hodniku su njegovi blistavi zubi osvetlili moje oči.
Stefan: Vratila si se u ovaj grad, pa... neki poklon za useljenje bi bio poželjan. Nisam se ranije setio, ali sada jesam. Izvoli.
U saksiji bele boje, zelenila se biljka aloje vere.
Helena: Aloja vera? Simpatičan izbor, hvala. Želiš li da uđeš?
Podigao je obrve iznenađen mojim pozivom. Skoro da mu je saksija ispala iz ruku pre nego što sam uspela da je uhvatim na vreme.
Stefan: Ako nemaš ništa protiv.
Propustila sam ga i čula da je zatvorio vrata za sobom. Biljku sam odmah smestila na sredinu trpezarijskog stola, lepo se uklopila u ostatak stana. Prvi poklon od Stefana...
Stefan: Izlečenje i zaštita.
Helena: Molim?
Stefan: Aloja vera, ona je izlečenje i zaštita. Mislio sam da će ti značiti zbog... tvojih strahova.
Blago se nasmešio sedeći na stolici, pa sam se okrenula ka šporetu. Najveći kez na licu mi se ocrtao, pa sam se krišom radovala dok sam kuvala kafu za nas dvoje. Biće ovo naša prva kafa u mom stanu, šta bih više mogla da poželim?
Možda da je zaista slobodan, a ne u vezi na primer.
Pružila sam mu vruću šolju i sela nasuprot njega. Očigledno mu je moj stan bio interesantan, neprestano ga je razgledao.
Stefan: I posao si prenela ovde. Mislim, zaista je divno uređen stan. Mnogo bolje od mog, kamo sreće da si ti sređivala moj stan.
Helena: Interesantan izbor poklona. Nisam znala da voliš i znaš toliko toga o biljkama.
Nasmešila sam se na njegovu pohvalu, ali sam započela drugu temu. Vrhovima prstiju sam prelazila preko sitnih bodlja sa strane listova, a beličasti dim iz vruće kafe se iz moje šolje vijorio do lica.
Stefan: Malo sam se raspitao okolo i pronašao pravu biljku. Ali ti si bleda, jesi li bolesna?
Zabrinuto me je pogledao, te sam se slabašno osmehnula.
Helena: Mislila sam da me neko uhodi, dobila sam neke pretnje u jednom toaletu...
Stefan: Ko ti je pretio?
Prekinuo me je već veoma ljut, pa sam samo odmahnula glavom brzo.
Helena: Nisam nikoga videla, sigurno sam umislila. Umor me je stigao, to je sve.
Nisam umislila sigurno, ali Stefana neću uvući u moje nevolje. Ne sme on nastradati.
Stefan: Želiš li da pričaš o tome? Da ti bude lakše..
Helena: Ne mogu, ionako sam preplašena otada.
Tužno je sagnuo glavu, te uzeo gutljaj moje kafe. Sa užitkom je zažmurio i osmehnuo se. Pogodila sam njegov ukus. Nakon par trenutaka i malo kafe uspeo je da poveruje u moje "umišljanje", pa sam mogla da odahnem. Nećemo o toj temi pričati.
Stefan: Promenila si i termin. Udaljila si se nekako...
Helena: Samo mi više nije odgovaralo to vreme, ništa više.
Pomislila sam da mu kažem za Reine besmislene pretnje u svlačionici, ali ako se onako zabrinuo i naljutio od nekoliko reči ko zna kako bi reagovao da zna šta se između nas dve desilo. Ako će za to da sazna ikad, neka sazna od nje. U tišini smo pili kafu i ponekad razmenili neki pogled. Ben i Rea su otišli u Irsku na tri dana, mada im je Stefan rekao da mogu još neki dan da ostanu. Nisu u obavezi da budu prisutni u teretani. Možda je i ta njegova veza čista formalnost, da je voli do neba valjda bi išao sa njom... Ne znam šta da mislim!
Stefan: Ako ti... išta bude trebalo... usred noći, u četiri ujutru... možeš me pozvati. U tri koraka sam tu, te smo sreće da živimo jedno preko puta drugog. Ne želim da ti se nešto dogodi...
Smestio je topli dlan preko moje šake, te sam osetila trnce u svom telu. Koža mu je mekana, nežna i čista... puna ljubavi.
Stefan: Ja, izvini.. nisam trebao da te dodirnem...
Helena: Ne, ne..!
Odmakao se, pa sam ga žustro uhvatila za ruku. Ne želim da se ovaj dodir prekine, makar bio i zabranjen.
Helena: Ruka je u redu, ne smeta mi.
Šta ja radim? On je zauzet..! Ne smem ovo da radim, ali ne mogu da se oduprem. Ne mogu da ignorišem njegovo postojanje, njegovo lice, oči i dodir... Barem neka mi je blizu kao prijatelj...
Stefan: Dobro onda.
Zadovoljno se osmehnuo i stegao mi šaku nežno. Osetila sam sigurnost, toplinu, nežnost i.. ljubav.
Moju ljubav?
Njegovu ljubav?
Ili je to naša ljubav?