Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 107. deo

~ Izleči mi rane ~
●107.deo●
✻PAR DANA KASNIJE✻
✦Stefan✦
Očekivao sam da će reči moje majke možda bolje dopreti do Helene i da će se ona predomisliti, ali je i dalje zacrtala da zadrži bebu i nakon njihovog odlaska. Govorim ovo kao da ja to dete ne volim i ne želim, ali Helena će stradati a beba ni u kom slučaju neće preživeti.
Ben: Znaš, ova kafa ti je izlapela nekako.. Koliko god da stavim šećera, ona je gorka.
Stefan: Možda je istekao rok. I otkad ti piješ kafu sa šećerom?
Mehanički sam odgovorio dok sam u dnevnoj sobi udarao u vreću za boks. Helena je svako jutro duže spavala, nekada i do podne a ja sam za to vreme svoju ljutnju iskaljivao na vreći za boks. Čudo me nijednog jutra nije čula od glasnih udaraca. Ben je ispijao kafu jer nije imao nikakav alkohol u stanu. U slučaju da iko od nas dvoje, Helena ili ja upadne u krizu, nisam želeo da to lečimo alkoholom.
Ben: Izgleda da me je Rea u Irskoj navadila na šećer. Moram to da izbacim pod hitno.
Stefan: I šta ste sada vi? Par, ljubavnici? Ili samo jebači?
Ben: Opet ti se rečnik pogoršao, a taman ti se popravio otkad si sa Helenom.
Blago sam se nasmejao toj istini. Pored Helene nisam odavno opsovao niti preko usana prevalio nijednu ružnu reč. Neko bi rekao da sam postao pesnik koliko sam joj samo nežnih i romantičnih reči dodelio.
Stefan: Izbegavaš pitanje.
Ben: Kao što i ti izbegavaš razgovor o pravoj temi već samo udaraš u tu jadnu vreću. Znaš šta, skuvaću ja sebi čaj. Ova gorčina me ubi..!
Ustao je sa sofe i zaputio se ka kuhinji, a mene ostavio zamišljenog ispred vreće koja se od siline ljuljala. I Helena i ja smo izbegavali tu temu na različite načine. Ona o abortusu nije želela ni sa mnom da priča, a ja sam o tome želeo samo sa njom da pričam. Drugačiji smo.
Ben: Pogodio sam centar, hm?
Stefan: Nemam šta da kažem na to.
Ben: Ohoo, itekako imaš! Samo ne želiš da ti adrenalin podivlja. Video sam koliko si besneo na Trevora.
Stefan: Ne spominji ga.
Prorežao sam kroz zube.
Ben: Vidiš, opet sam pogodio pravo u centar. Hajde, isprazni se. Ali rečima, ne pesnicama.
Nisam ga slušao, sada sam skinuo zavoje oko ruku i nastavio sa udarcima u vreću. Jače nego ranije. Neka mi ruke prokrvare.
Stefan: Kriv sam. Da sam je više pazio, naše dete bi možda moglo da preživi. Zbog stresa koji je Helena podnela sada tek začeta beba ispašta. Sve zbog monstruma..!
Zubi su mi zaškripali koliko sam bio ljut i razočaran. U sebe ponajviše.
Ben: Znaš i sam da nisi mogao to da sprečiš. Bezveze sad samo sebe mučiš. Pogledaj, živa je. I trudna, kako tako. Ako dete preživi - preživi. Ako ne... ne znam. Imaćete druge prilike. Ali ti sada sebe mučiš nakon svega, kada je sve prošlo. Zbog čega, to samo ti znaš.
Stefan: Ja sam trebao da je štitim, Bene! Ona je moj anđeo! Šta da su je ponovo silovali?! Ona to ne bi mogla da preživi! Ne bih mogao ni ja, a kamoli ona! Dušu su joj kidali deo po deo, bez imalo milosti! Trebalo je da im svojim rukama prekratim život! Noktima sam trebao da ih unakazim!
Prštao sam od vike na Bena, ni krivog ni dužnog. Ali, izazvao me je. Izazvao je bol, ljutnju i tugu u meni. Ćutke me je gledao, te sam za poslednji udarac zamahnuo i osetio snažan bol u sitnim kostima šake. Ben me je odmah uhvatio i udaljio od vreće ne puštajući mi ruku.
Ben: Pogledaj me, druže.
Uporno sam držao pogled ka podu i smirivao svoje disanje. Tek kada me je trgnuo, podigao sam pogled ka njemu.
Ben: Nisi. Mogao. To. Da. Sprečiš. Jel shvataš sad?
Uz ozbiljan pogled koji je sevao iz njegovih očiju, još ozbiljnije reči su izlazile iz njegovih usta. Nije moglo da mi ne dospe do mozga, pa sam poslušno klimnuo glavom. Zadovoljno se nasmešio i potapšao me po ramenu.
Ben: Stavi hladnu oblogu na tu ruku da ti se ne naduje, pa da Helena primeti. Ne želiš da je i za to zabrineš.
Prošao sam pored njega u kupatilo i pogledao se u ogledalu. Odraz mog lica je bio užasan. Prebledeo sam i ostario za pet godina. Uništavam sam sebe, proklet da sam! Ponašam se kao da sam tu za Helenu, da sam joj podrška a zapravo pravim sve goru i goru situaciju.
Stefan: Moram da se trgnem. Pre nego što bude kasno...
Pljusnuo sam lice ledenom vodom da se osvestim i sa olakšanjem udahnuo veću količinu vazduha. Ako ništa drugo, barem su smradovi završili u zatvoru. Dobiće kaznu koju zaslužuju nakon toliko godina.