Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 62. deo

~ Izleči mi rane ~
●62.deo●
✻VEČE✻
✦Ben✦
Kad god je Stefan bio u emotivnom škripcu, ja sam bio tu za njega i davao mu savete, pa čak i rame za plakanje. I on je uvek bio tu za mene, ali ne i sada. Već nedeljama pokušavam da skupim hrabrosti i da mu kažem da sam se zaljubio u Helenu, ali ne ide. Izdaću ga tim potezom i izgubiću njega za prijatelja istog trenutka. Ne mogu ga izgubiti, onda neću imati više nikoga...
Ipak, osećao sam se grozno kada je zapušten i neobrijan došao na moja vrata i počeo da plače zbog Helene. Nikada zapravo nije tako jako plakao. Bio je tužan, razočaran i očajan ali nikada nije jecao i ronio suze. I ponovo, Rea je napravila gadno sranje. Njen današnji potez je čist primer želje da napaćenoj Heleni natrlja neku svoju "sreću" na nos. Spustila se na najjadniji nivo.
Kada sam ga ispratio, odlučio sam da ipak odem do Helene. Ako je Stefanu ovako, ko zna kako li je njoj..! Taksijem sam se odvezao do njene zgrade i pomalo nervozno pokucao na njena vrata. Zašto sam bio nervozan, ni sam ne znam. Verovatno jer sam zaljubljen u nju..!
Helena: Bene..! Otkud ti ovde večeras?
Ben: Da budem iskren, Stefan je do malopre bio kod mene. Prilično je očajan, pa sam došao da vidim kako si ti.
Helena: Znači, uprskala sam debelo...
Skupljenih usana sam blago klimnuo glavom ne želeći da joj i ja sada nabijam krivicu, ali i ona i Stefan su napravili pogrešne odluke. Umesto da zajedno budu srećni i da zajedno prebrode sve nevolje, odlučili su da se udalje jedno od drugog i time unište svoje živote.
Ben: Hajde, lepo je predveče. Idemo malo da prošetamo.
Izgleda da je i njoj bilo svejedno šta će raditi. Uzela je tanku jaknicu sa čiviluka, pa smo hodajući među ljudima ostavili priču za kasnije. Došli smo do neograđenog dela reke Tej, pa smo zakoračili na šljunak koji je zaškripao pod našom obućom.
Helena: U pravu si šta god da kažeš. A znam da ćeš reći kako sam pogrešila.
Ben: I jesi pogrešila, nažalost. Ali je i Stefan. Šteta što ne možete da se dogovorite i složite... Ali razumem i tebe, previše toga si prošla i istrpela. Normalno je što se plašiš.
Helena: Stefan ti je izgleda svaki detalj rekao o meni...
Ben: Zapravo nije. Čak ni ja što sam njegov najbolji prijatelj ne znam sve. Stefan ni sa kim ne želi da deli sve što zna i sve što mu se dogodilo. Ako misliš na tu noć... nije mi rekao sve. I njega to boli.
Osećao sam se užasno, kao da sam Stefanu radio iza leđa. Kao da sam mu ukrao devojku. Iako sam ludo zaljubljen u Helenu, ne želim da tako lako zaboravim Stefana. Ne želim uopšte da ga zaboravim!
Helena: Uzeli su stan, znaš... Ja ga opremam.
Ben: Znam. Stefanu je toliko žao, nije imao pojma da će Rea to uraditi. Nije mu do života, Helena...
Izgleda da to nisam trebao da kažem, samo se još više rastužila. Odjednom, moj mozak se isključio i srce je zaigralo. Bolje sada da kažem nego nikada...
Ben: Ja... znam da ovo nije najbolji trenutak, ali...
Helena: Šta?
Disanje mi se i ubrzalo i isprekidalo. Odavno nisam osetio zaljubljenost, nisam sav svoj..!
Ben: Zaljubljen sam u tebe, Helena. I znam da ovo nije nimalo potrebno sada, ali... ja nisam mogao više to da držim u sebi. Previše me je izjedalo, morao sam da kažem.
Više šokiran pogled nisam mogao da dobijem od nje. Zapanjeno me je gledala, a mene je zemlja sve više gutala. Ova tišina među nama je bila sve gora, a ja sam bio u velikom problemu i neznanju!
Helena: Bene... ovo je... zaista veliki šok. Tako odjednom... ali ja... ja volim Stefana.
Kao što sam i mislio, još jedan grubi udarac je pogodio Bena. Baš nemam sreće! Helenine oči su me tužno gledale, kao da znaju koliko sam povređen. A mnogo sam povređen, boli me opet slomljeno srce. Ali to sam i zaslužio, zaljubio sam se u devojku koja je meni zabranjena.
Helena: Nisam znala da se tako osećaš...
Ben: Ne, ne. Sve je u redu! Verujem da je ovo sa mnom samo nešto trenutno, a i nemoj da pomisliš da bih tako nešto uradio Stefanu iza leđa. Samo sam morao da kažem da ne bih pukao...
Sve sam govorio suprotno od onoga što zaista jeste realno. Sve što sam govorio je bila želja - želja da me što pre prođe ova zaljubljenost, želja da sve ovo zaboravim što pre. Međutim, Helena je i dalje bila zabrinuta.
Helena: Zaista mi je žao...
Ben: Sve je u redu, zaista! Vidi, zvezda padalica..!
Skrenuo sam razgovor na nešto drugo i pogledao ka nebu. Dok je zvezda padala, mogao sam da pretpostavim čemu se Helena nadala. A znam čemu sam se ja nadao - da konačno uspem u životu i pronađem pravu sreću. Potisnuću ono što osećam prema Heleni i fokusiraću se na ostale dobre stvari u životu koje me čekaju.