Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 112. deo

~ Izleči mi rane ~
●112.deo●
✦Helena✦
Sada zaista nije ostalo ničega u meni. I bez emocija sam ostala, pogled mi je bio prazan. Vreme mi je stalo onog trenutka kada sam ugledala krv u krevetu. Tada se moj svet zaustavio i prestao je jer se i život mog deteta ugasio.
Kako sam samo bila tako slepa?!
Zar nisam i sama mogla da predvidim šta će se dogoditi?
Sve mi je bilo jasno predočeno, a ja sam odabrala da verujem u nemoguća čuda. U nešto što je imalo najmanje šanse na svetu...
Medicinske sestre su me redovno obilazile, kao i doktori. Menjali su mi infuziju i proveravali da mi ne krene ponovo krvarenje iako se to najverovatnije neće dogoditi. Kamo sreće da iskrvarim i tako spasim sebe ove muke i tuge..! Odbijala sam svaku posetu, pogotovo Stefanovu. Ne mogu ga u oči pogledati nakon mog poraza da našu zajedničku bebu sačuvam i rodim. Nisam želela ni da moji roditelji odmah dođu, ne želim nikoga! Samo želim da se osamim...
I kada to želim, opet ne mogu to da ostvarim. Vrata bolničke sobe su se otvorila.
Helena: I dalje ne želim ni sa kim da razgovaram.
Ben: Znam, zato sam ugrabio trenutak kada se Stefan udaljio odavde. Da malo ja sa tobom porazgovaram sada.
Malo sam okrenula glavu i pogledala u Bena. Zar ću sada morati da govorim o svemu kada je rana još sveža?
Ben: Do malopre sam tešio Stefana, a sada ću da tešim tebe. Ili bar da pokušam sa tobom, pošto kod Stefana to nije uspelo.
Helena: Uništeni smo... gotovi smo, Bene...
Na rubu plača sam bila, ali sam nekom silom zadržala suze unutra. Nije vreme sada za to plakanje, teško ću i to sada podneti.
Ben: Ne mogu se staviti u vašu kožu, to da znaš na samom početku. Ali mogu donekle da razumem kroz šta prolazite. Kakva bol je u pitanju. Ali ne želim da vas ova situacija razdvoji, a Stefan upravo to misli da će se dogoditi. Da ćeš se ti udaljiti, da ćeš ga odbaciti... došlo mi je da mu udarim šamar malopre..!
Nasmešio se na kratko, pa je primakao stolicu bliže mom krevetu. Tek tada sam ga pogledala u oči. Nije bio više onaj Ben koji se zaljubio u mene, ponovo je bio onaj Ben kojeg sam upoznala kao recepcionistu u teretani i kao Stefanovog najboljeg prijatelja. Uhvatio me je za ruku i blago me stegao.
Ben: Jeste teško, gubitak deteta je najteža stvar koja se jednoj ženi može dogoditi. Ali to ne znači da treba da odustaneš od celog života zbog toga. Sledeća trudnoća može da bude savršena..! Ali tek kada se i ti i Stefan oporavite od ovog gubitka. Ali da se udaljite jedno od drugog, to ne može. Neću dozvoliti da se razdvojite. To potpisujem!
Ohrabrujuće je viknuo, pa su ga ubrzo medicinske sestre uhvatile da je bez pristanka ušao u moju sobu. Izvukle su ga napolje, te sam se okrenula na stranu i pokrila čaršavom do glave. Strašno me sve boli, sve me muči. Sve mi je utrnulo. Mogu da zamislim i kroz šta Stefan prolazi, i njemu je teško a ja ga guram od svog bola. Rukom sam krišom pomazila svoj stomak sa gomilom suza u očima.
Helena: Kamo sreće da sam te spasila, bebo...