Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 131. deo

~ Izleči mi rane ~
●131.deo●
✻DVE GODINE KASNIJE✻
✦Pisac✦
Dok je poneka ptičica cvrkutala ispred zamagljenog prozora hladnog februarskog jutra, u stanu Nevelsa se po toplom parketu čuo sladak hod malenih stopalca. Na dnu bračnog kreveta je visio čist beli jorgan za koji se dečačić čvrsto uhvatio i tako uspeo da se popne na krevet kod mame i tate koji su još uvek bili u snu.
Helena: Maleni... zašto si se tako rano probudio, dušo..?
Helena je brzo protrljala oči i uhvatila ga u naručje kako se ne bi samo srušio u krevet između nje i Stefana.
Helena: Lepi moj Andrej... poranio si, jesi li gladan mamino?
Odmahnuo je glavica tako da mu se razbarušena kosica samo još više razbarušila. Helena ju je namestila blago, te ga je poljubila u mekane obraščiće. Mirisao je divno još od sinoćnje kupke a plave okice, iste Stefanove, posmatrale su Helenu odavno razbuđeno.
Andrej: Mama..!
Helena: Ššš.. tata još spava. Ali probaj da ga probudiš, poljubi ga.
Nasmešila mu se i približila ga Stefanu koji njihov dosadašnji razgovor uopšte nije čuo. Andrejevi maleni prstići su klizili po Stefanovom licu, pa je počeo da ga ljubi po obrazima. Ipak, Stefanu to nije bilo dovoljno pa je mali Andrej uhvatio tatu za usne i tako ga probudio.
Andrej: Tata!
Stefan: Jao, jao... Neko je danas izabrao grubost, umesto poljubaca.
Helena: Pa kad tata ima dubok san i poljupci ga ne mogu probuditi.
U jednom mahu je Stefan podigao Andreja iznad sebe i počeo da ga golica. To izmami onaj najslađi smeh kod svakog deteta!
Andrej: Tata, nemoj!
Stefan: E baš hoću! Mali vragolane, ne daš mami i tati da spavaju duže!
Napravili su pravi rvački meč u krevetu da ni Helena nije mogla svoj smeh da obuzda. Dva dečaka, jedan koji tek treba da odraste i drugi koji se vratio u detinjstvo.
Helena: Hajde, pravac kupatilo obojica! Ja ću spremiti doručak.
Stefan: Hajde polako siđi sa kreveta i kreni ka kupatilu, ja te stižem. Pazi da ne padneš negde!
Gegavo je izašao iz spavaće sobe, te se Stefan protegao vrativši se u ležeći položaj.
Stefan: Dobro jutro, moja Hel..!
Helena: Dobro jutro i tebi, Stef...
Razmenili su prvi jutarnji poljubac, pa je Stefan izašao za Andrejem navukavši brzinski donji deo pidžame na sebe. Helena se još malo zadržala u krevetu pokrivena jorganom, pa se nasmešila. Ovo je bila njihova rutina, i radnim danima i vikendom. Andrej bi im uvek upao u sobu svojim gegavim hodom kao pingvin i ušunjao bi se u njihov krevet da ih probudi. Obično bi se Helena prva probudila, ali je tokom prvih nekoliko meseci nakon Andrejevog rođenja i Stefan bio na iglama, spreman da skoči na prvi Andrejev jecaj.
Helena je iskočila iz kreveta, obula udobne i tople papuče pa je razgrnula zavese i videla da sneg ponovo pada. U decembru su proslavili Andrejev drugi rođendan, a nedugo zatim su došli Nova godina i Božić. Što je Andrej bio stariji, sve bolje je razumeo slavljenje i poklone. Sada stalno traži od Deda Mraza autiće i kamione za igranje.
Stefan: Mi smo se umili i oprali zubiće, mama!
Helena: Odmah dolazim, nevaljalci moji!
Ponovo je pogledala kroz prozor sa istim osmehom. Živela je srećno u gradu u kom se rodila, a za koji se zaklela da će do groba prezirati. Sada nema zbog čega da ga prezire, obožavala ga je zbog Stefana i Andreja. Danas je subota, mogli bi i da prošetaju do parka i naprave novog Sneška Belića. Ali prvo doručak.