Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 84. deo

~ Izleči mi rane ~
●84.deo●
✻VEČE✻
✦Helena✦
Sama činjenica da je Rea poletela avionom u petak veče značilo je da će za njen otkaz i odlazak Stefan tek saznati u ponedeljak kada na stolu zatekne pismo. A ne želim to da krijem od njega, koliko god da mi je Rea zadavala muke. Dok sam se ja vratila sa posla, njen avion je možda već bio na pola puta. Nije bilo povratka, a za nju je bolje tako.
Došla sam do Stefanovog stana i ušla bez kucanja, kao da već živim ovde odavno. Nisam ni očekivala da ću ga zateći na nekom drugom mestu umesto u kuhinji. Ono što se promenilo je da je vreću za boks sada prebacio u dnevni boravak. Stalno je negde premešta. Već se ceo radni deo kuhinje belio od rasprskanog šlaga koji je Stefan očigledno dugo i nespretno mutio.
Helena: A rekla sam ti da ću doneti kolače za večeras, što se mučiš?
Doskakutala sam do njega i sa obraza mu jezikom skinula delić šlaga umesto poljupca.
Stefan: Ovo je nenormalno mutiti! Šta je sa ovom spravom?!
Pomahnitalo je isključio mikser koji je samo još veći haos napravio oko nas. Zbog Stefana je svako veče bilo drugačije i zanimljivije.
Helena: Rea je dolazila danas kod mene. Da se pozdravi.
Zbunjeno je podigao obrve.
Helena: Već je u avionu, vraća se nazad u Irsku. Tebi je ostavila pismo na stolu u teretani, ali sam ja želela da ti sada kažem. Ben će saznati tek kad se vrati sa odmora.
Stefan: Zašto je onda došla kod tebe?
Helena: Želela je da mi se izvini i da nam poželi sreću. Zaista je bila povređena i tužna, a opet isto tako i odlučna da sve ostavi u prošlosti. Želi da u Irskoj gradi novi život i misli da će joj tako biti bolje. Ja sam samo mogla da je zagrlim i poželim joj sreću u tome.
Kao što sam ja bila iznenađena danas, tako se i Stefan iznenadio na pomen zagrljaja. To se desilo samo od sebe, nisam planirala da je zagrlim.
Stefan: Rea je inače dobra devojka, možda pomalo napadna ali to ne znači da joj želim sve najgore. Osim ako tebe dira... onda bih haos napravio.
Nasmešila sam se izdignutih obrva. Bilo mi je drago što u životu napokon imam osobu koja me štiti toliko da bi i drugoga povredio za mene. Ne želim da dođe do te situacije, ali je taj osećaj drugačiji. Čini devojku voljenom i posebnom.
Helena: Da vidimo da li je taj tvoj šlag uopšte dobar..!
Zavukla sam prst, liznula ga i klimnula glavom.
Helena: Sledeći put će biti bolje!
Ohrabrila sam ga lažno iako je šlag već bio sasvim dobar, te se on zasmejao.
Stefan: Ma nemoj? Sledeći put, a? Dođi ti ovamo...
Celu šaku je uvaljao u šlag i u jednom trenu mi je zalepio na lice! Mrdnula se nisam dok se on zlokobno smejao, radostan što je njegov podli trik uspeo.
Helena: Ti nisi normalan...
Stefan: To dobiješ kada ocrniš moj rad u kuhinji, ha ha!
Rugao mi se, pa sam ga snažno uhvatila za obraze i poljubila. Ne samo da mi je trebao njegov poljubac, već sam razmazala šlag sa mog lica na njegovo. U čudu me je pogledao kada sam se odvojila.
Helena: Već sam kao dete vodila bitke sa šlagom. Nisi trebao da uđeš u ovaj rat sa mnom, ljubavi.
I tako prosto, reč "ljubavi" je proklizila niz moje usne. I Stefan ju je primetio blago se osmehnuvši. Smešeći smo lizali i skidali preostali šlag sa naše kože dok je onaj moj kupljeni kolač čamio u kutiji.
Stefan: Podsetila si me na nešto pre neki dan, pa želim da ti pokažem to sada.
Obrisao je ruke i poveo me ka njegovoj spavaćoj sobi. Tu se jedino ništa nije promenilo osim što nijedne Reine stvari nije bilo tu. Ponovo je cela prostorija postala muška spavaća soba. Otvorio je garderober i sa najviše police je oprezno spustio braon kutiju. Nije odavno pomerana niti dirana.
Stefan: Rekao sam ti da mi je u srednjoj školi bilo omiljeno crtanje, pa želim da podelim ovo sa tobom.
Jedan po jedan crtež je vadio iz kutije, a ja sam svakim narednim bila sve više oduševljena. Mrtva priroda, pejzaži, životinje - svega je imalo i to je sve bilo nacrtano samo grafitnom olovkom.
Helena: Neverovatno je..! Zapanjena sam, Stefane!
Odložila sam sve crteže i ugledala još jedan papir. Podigao ga je iz kutije i sakrio ga držeći ga uz grudi da ne vidim sadržaj crteža.
Stefan: Ovaj crtež je meni najdraži. Kada sam te video prvog dana u teretani setio sam se i ovog crteža...
Polako je okrenuo papir i tada sam ugledala sebe. Iz mlađih dana. Bojažljivo sam uzela crtež u ruke i zagledala se u njega. Svaku crtu mog mladog lica je uspeo savršeno da izvuče, oči, obrve, kosu i usne.
Stefan: Stalno sam razmišljao gde si nestala dok sam gledao crtež. Bar si na tom papiru živela za mene...
Helena: Ovo je... Ovo je prelepo! Ne mogu ti opisati koliko sam srećna, Stef!
Stefan: Kad si ti podelila sa mnom ono pismo, neka ovo bude i neko moje pismo tebi.
Suznih očiju sam ga pogledala dok se on smešio. Znao je tačno koju je emociju probudio u meni.
Ljubav.
Samo ljubav.
Vratila sam crtež pažljivo u kutiju i odložila je sa strane, te sam ga zagrlila čvrsto.
On je moj svet.
On je moj život.
Samo on i niko drugi.