Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 133. deo

~ Izleči mi rane ~
●133.deo●
✦Stefan✦
Nakon par dana, taman oko Dana zaljubljenih, sneg je počeo konačno da se topi. Ukoliko ne padne sneg ponovo, sledećeg Sneška Belića ćemo praviti tek naredne zime. Dan zaljubljenih nismo sami ni proslavili, bili smo primorani da do kasno u noć vozimo autiće po dnevnoj sobi sa Andrejem. Već neko vreme smo Helena i ja u potrazi za adekvatnim vrtićem za Andreja, ali nijedan nam se nije svideo na prvi pogled. Helena kaže da će se uskoro otvoriti jedan novi, završavaju njegovu izgradnju pa će nam možda taj odgovarati. Ovako smo se smenjivali - nekada je Helena vodila Andreja sa njom na posao, a nekad sam ja njega vodio u teretanu. Naše kancelarije su bile prepune igračaka koje bi on donosio da je to više ličilo na igraonice nego na poslovni prostor.
Stefan: Hajmo još jednom gore!
Bacio sam ga uvis ispred ulaza u našu teretanu gde smo bili na svežem vazduhu. Smejao se glasno kad bih ga bacio u vis , a potom bih ga uhvatio blizu zemlje.
Ben: Vas dvojica se čujete na drugoj strani grada, a kamoli ispred teretane.
Ben nam se pridružio napolju i seo na klupu da nas posmatra. Mislim da je uživao da bude kraj Andreja koliko god je to bilo moguće.
Ben: Čuo sam se sa Reom sinoć, nismo se odavno ni videli. Možda ću za par nedelja da odem u Irsku da se vidimo. Možeš li ti da postigneš sa poslom?
Stefan: Ma mogu, to je lak posao. To sa tobom i Reom.. postalo je ozbiljno, hm? Dve godine nisu malo.
Ben: Nisu, nisu. Mislim da postaje sve ozbiljnije. Još kad vidim Andreja sa vama... nije mi lako.
Stefan: Misliš o očinstvu, druže?
Ben: Lagao bih kada bih rekao da ne mislim. Andrej je tako sladak da i ja sada želim dete.
Nasmejao sam se i poslednji put za danas bacio Andreja u vis dok sam se sećao Helenine poodmakle trudnoće.
✻DVE GODINE RANIJE: DEVETI MESEC TRUDNOĆE✻
Odbrojavali smo dane do Heleninog porođaja, a svako jutro je proticalo u njenom ogledanju i maženju stomaka. Nekad bi se i pre mene budila i zatekao bih je kako stoji ispred ovalnog ogledala u našoj sobi i smeška se dok gleda svoj stomak. Prišunjao sam joj se sa leđa i zagrlio je mirišući joj kosu.
Helena: Nedostajaće mi ovaj period. Nedostajaće mi njegovo ritanje, njegov rast u meni, sve će mi nedostajati.
Stefan: Ali zato nam uskoro stiže pa ćemo ga konačno u rukama držati. Imam jedan predlog za ime, šta misliš o imenu Andrej?
Nasmešila se gledajući me u odrazu, pa je lagano klimnula glavom.
Helena: Andrej... lepo je ime, mislim da će mu pristajati.
Sa radošću sam obuhvatio njen stomak i naslonio bradu na njeno rame.
✻SADAŠNJOST✻
Tako je Andrej dobio ime, pre samog rođenja.
Stefan: Da, dete je ipak nešto najlepše na celom svetu.
Rekao sam Benu gledajući u razigranog Andreja. On i Helena su uneli u moj život magiju u koju pre nisam verovao.