Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 14. deo

~ Izleči mi rane ~
●14.deo●
✻VEČE✻
✦Stefan✦
Ben je u pravu, uvek je i bio u pravu. Kad nešto zacrtam u svojoj glavi, ne marim na koji način ću to da ispunim. Izgrdio me je pošteno kada sam mu rekao da je Helena usplahireno pobegla zbog mog ponašanja. I trebao je, gadno sam se poneo. Uplašio sam je, a nisam trebao. A opet isto tako znam da neću stati dok ne budem sto posto siguran da je to ona.
Zar ću se ponašati gore od ovoga?
Sigurno hoću.
U krevetu sam prelistavao svoje stare crteže sa fakulteta. Kada nisam učio za ispite, bavio sam se crtanjem do kasno u noć. Sve je bilo sačuvano u jednoj većoj kutiji na vrh ormara gde je bila prekrivena debljim slojem prašine. Kopao sam među gomilom nacrtanih pejzaža, mrtve prirode i portreta ne bih li našao onaj pravi crtež. Već sam se plašio da sam ga izgubio, ali sam odahnuo našavši ga na dnu. Papir je bio žućkaste boje, po savetu iz knjižare takvi crteži bi ispali mnogo bolji i ozbiljniji. Iznenadio sam se posle toliko godina svojoj veštini jer nikada pre toga nisam umeo dobro da crtam. Sada sam gledao u tu devojku i sećao se noći u kojoj sam je pronašao. Sve sam je dublje proučavao i nalazio sličnosti sa današnjom Helenom, bilo ih je sve više.
Stefan: Ostala si živa...
Sa osmehom sam izdahnuo i vratio crtež u kutiju, ali ovoga puta na vrh svih ostalih crteža. Ovaj deo prošlosti zaslužuje da se vrati u moj život.
Rea: Stefane, dođi malo..!
Vratio sam kutiju u ormar, pa sam se pridružio Rei u kuhinji. Pravila je neki bućkuriš, iako sam joj stalno govorio da to ne radi jer neće umeti da napravi gotovo jelo. Ili će ga napraviti, a neće biti jestivo.
Stefan: Zašto ne naručimo kinesku? Brže je i... manje opasno.
Popreko me je pogledala, iako sam govorio istinu. Rea je ostala bez roditelja kada je imala samo deset godina, oboje su poginuli u saobraćajnoj nesreći kada se kamiondžija zakucao u njih jer je zaspao za volanom. Na licu mesta su proglašeni mrtvim. Rea je to odavno prebolela i zbog te nesreće je bila čvrsta kao kamen. Dok je vrckala za šporetom, primetio sam da se nalazi u vrlo tankoj garderobi. Njenu pozadinu obožavam. Zadovoljno sam digao obrve i uz teško disanje joj prišao. Top joj je otkrivao besprekorni struk pa sam ga prstima opipao čineći da joj se koža ježi.
Rea: E pa sad će zbog tebe da izgori jelo..!
Stefan: Možda ćeš ti pre jela da izgoriš...
Zarežao sam tiho grickajući joj vrat malo po malo. Bokovi su počeli da joj se uvijaju na mom međunožju govoreći "Radi nam to još..".
I radio sam.
Znao sam Reine slabe tačke.
Znao sam na šta ona puca.
Znao sam šta ona voli.
Znala je i ona šta ja volim.
Ali, nisam znao šta Helena voli.
Ni Helena ne zna šta ja volim...
Poslednje dve misli su me rastužile i uzrujale. Nikada neću uspeti da saznam posle onoga od jutros. Ben, nažalost, nije imao ni njen broj telefona ni adresu stanovanja. Nije ostavila te podatke, nisam mogao da dođem do nje.
Rea: Evo ti brašno sad!
Beli prah mi je pljusnula pravo u lice da sam se skoro ugušio od tolike količine. Rea mi se smejala zločesto dok sam ja brašno sklanjao sa očiju i usana.
Stefan: Neverovatno!
Rea: Moralo je i ovo da se desi jer si kritikovao moje kuvanje!
Odmahivao sam glavom uz smeh, te sam je grubo podigao na kuhinjski pult. Još uvek je sa mog lica spadalo brašno pravo u njeno krilo, a ova igrica je prerasla u ozbiljnu igru.
Stefan: Postala si opasna, Rea. Barem deset puta opasnija nego kad sam te upoznao.
Rea: Mislim da ti se to sviđa. Ne, ne! Znam.. da ti se to sviđa.
I njeno samopouzdanje obožavam. Noktom kažiprsta je tapkala po mojoj donjoj usni, te me poljubila. Umazala se i sama sa brašnom, a naša srca su kucala sve brže i brže. Međunožja su nam izgorela jedno za drugim, pa sam dlanovima lagano raširio njena kolena. Prstima sam prelazio po njenim glatkim butinama sve dok nisam osetio da počinje da drhti.
Stefan: Znaš šta..? Želim da te mučim malo noćas.
Rea: Mhm.. kako to?
Već zaigrana, počela je da mi gricka usne i uvija se oko mog tela. Kao zavodljiva zmija je.
Stefan: Prvo ćemo imati mirno veče, uz film, večeru i vino... A onda ćemo videti gde nas to vino može odvesti.
Rea: Jedva čekam onda... jer ja već znam šta će mi vino uraditi.
Još jedan slasni poljubac je pružila mojim usnama, te je skočila sa pulta. Voleo sam Reu. Zaista jesam.
Ali je jedno pitanje počelo da se nameće samo...
Da li baš toliko volim Reu?