Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 61. deo

~ Izleči mi rane ~
●61.deo●
✦Helena✦
Očiju punih suza, jedva sam i dovezla auto u kompaniju na parking, pa sam ostavila sav projekat u njemu. Dogegala sam se poluživa do slobodnog taksija i sve do mog stana nisam prestajala da plačem. Previše suza sam prolila proteklih meseci, previše... Mračan stan me je dočekao, a ja sam pala na kolena čim sam zaključala ulazna vrata. Tek sada me je sve dotuklo, oni su našli stan... preseliće se daleko od mene, živeće u mestu gde sam ja odrastala godinama...
Vrisnula sam i počela da rušim sve što dotaknem. Jedna vaza je pukla o pod, pa druga za njom. Dohvatila sam tanjire iz kuhinjskih ormara i porazbijala ih u delove. Parčići porcelana su se raspršivali svuda oko mojih nogu.
Helena: Uništila si sve, Helena!
Besno sam kleknula na pod i dlanovima sam udarala po komadima porcelana. Bolelo je pakleno, rezovi na koži su se nizali ali bez krvi. Potreban je mnogo veći bes da bih se ja gadno povredila.
Helena: Proklet bio i dan kad sam te ugledala!
Umesto da nastavim sebe da kunem, dohvatila sam saksiju biljke koju mi je on poklonio. Zaškrgutala sam zubima besno želeći da i nju razbijem, da ne ostane nijedan Stefanov trag u mom životu. Ali, nisam imala snage za to. Ova biljka je jedina stvar koja me može podsećati na njega i na lepe trenutke sa njim.
Helena: Smiri se...
Saksiju sam nežno prigrlila i privila uz svoje grudi, te sam uz teške uzdahe sela na jednu od stolica. Pogledom sam upijala haos koji sam napravila u samo nekoliko trenutaka bez kontrole, a onda su suze ponovo navrle.
Zar je moguće da slomljeno srce može toliko da boli?
Zar za slomljeno srce nema leka?
Smestila sam biljku na sto i nežno kroz mutan vid prešla prstima preko njenih listova. Bockali su me blago svojim bodljama, baš kao što me je one Stefanove pijane noći bockala njegova brada. Zakasnila sam i Rea ga je uzela pod svoje. Sama sam ga gurnula ka njoj, upropastila sam ga. Ja sam kriva za njegovo stanje...
Teturala sam se bosa do kupatila, pa sam se dlanovima naslonila na ivicu lavaboa. Svaki naredni udisaj je bio teži od prethodnog, a svaki otkucaj srca bolniji u mojim grudima. Više me nisu samo misli napadale kada ostanem sama među četiri zida, već me je i telo napadalo. Srce je želelo da me istuče jer sam ga izdala, a mozak je ključao od besa i tuge.
Drhtavo sam podigla glavu gledajući svoj odraz u ogledalu. Koža se i sa puderom primećivala da je bleda, podočnjaci su počeli da probijaju korektor koji ih je maskirao zbog drugih ljudi, a usne su bile svetle kao da je vampir sisao krv iz njih danonoćno. Ne prepoznajem ovu Helenu u odrazu, ne verujem ni da bi me rođena majka prepoznala ovakvu.
Sve se otelo kontroli zbog ljubavi.
Ljubav me je uništila.
Zar ljubav treba da uništi čoveka?
Zar ne treba ljubav da bude najlepša stvar koja se u životu dogodi?
Zar ljubav ne treba da nas izleči?
Da, treba. Ali ne kada je osuđena na propast zbog tuđih dela. Ponovo je bes navirao u meni, krv je jače strujila kroz vene, samo što ne probije kožu i prsne svuda po pločicama..! Zenice u očima su se proširile da više moju smeđu boju nisam mogla da razaznam. Pobesnela sam.
Helena: Niste mi ponovo dali da živim. Ponovo želite da me povredite, ponovo želite da mi oduzmete volju za životom. Zar nisam dovoljno patila..? Zar nije dosta?!
Uz ljutiti vrisak, skupila sam pesnicu i snažno je zarila u ogledalo. Pod udarcem je staklo popucalo, a nakon par sekundi su crvene kapljice krvi počele da kaplju u lavabo. Komadići stakla ogledala su ostali zariveni u mojoj koži dok su rane pekle strašno. Donja usna mi je zadrhtala u strahu ko sam ja to zapravo postala, pa sam se zateturala unazad dok leđima nisam udarila u zid. Iako mi je ruka obilno krvarila, ja sam ukopano stajala u mestu. Ko sam ja? Šta sam postala? Kada sam počela da gubim kontrolu nad sobom? Izgubila sam je onda kada sam zapravo osetila pravu sreću... izgubila sam kontrolu kada sam zavolela Stefana.
Helena: Samo sam htela najbolje za njega...
Uz jecaj sam skliznula niz pločice sve do poda, pa sam novi nalet suza dočekala. Sve što sam želela je da barem neko od nas bude srećan...